Ciklus NASTANjIVOST: KLjUČNI POJAM ASTROBIOLOGIJE
Autorski ciklus predavanja dr Milana M. Ćirkovića,
naučnog savetnika Astronomske opservatorije Beograd

– Nastanjivost svemira (17.5)
– Nastanjivost galaksija (24.5)
– Nastanjivost planeta (31.5)
– Egzotična nastanjivost: mala tela, jovijanske atmosfere i drugi nestandardni habitati (7.6)

Mala sala, četvrtkom u 18 sati. Ulaz slobodan.

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nastanjivost svemira

U uvodnom predavanju biće dat kratak presek epistemološkog i metodološkog značaja pojma nastanjivosti za savremenu astrobiologiju. Zatim će biti razmotren problem „finih podešavanja“, odnosno antropičkih koincidencija koje su utemeljene u empirijskoj činjenici nastanjivosti našeg svemira, na zadovoljavajući način opisanog Novim standardnim kosmološkim modelom. Na taj način, biće data neophodna kosmološka „scenografija“ naspram koje se odigravaju sva moderna astrobiološka istraživanja, kao i perspektive za plodotvornu interdisciplinarnu saradnju kosmologije i fundamentalne fizike na jednoj, i astrobiologije na drugoj strani.

Nastanjivost galaksija

Na ovom predavanju biće uveden pojam Galaktičke nastanjive zone i biće razrađena veza nastanjivosti sa hemijskom evolucijom galaksija i katastrofičkim događajima kao što su supernove ili gama-bleskovi koji utiču na nastanjivost zemljolikih planeta. Takođe će biti prezentovani neki od rezultata savremene teorijske astrobiologije koji se odnose na raspodelu starosti potencijalno nastanjivih planeta i numeričke simulacije galaktičke nastanjivosti kojima se već izvesno vreme sa uspehom bave i beogradski astronomi.

Nastanjivost planeta

Planete se praktično po definiciji smatraju glavnim akterima astrobiološke drame, te ćemo u ovom predavanju razmotriti standarde nastanjivosti zemaljskih planeta, cirkumstelarnu nastanjivu zonu i pojedine primere iz raznolikoh „zoološkog vrta“ ekstrasolarnih planeta. Biće takođe reči i o izuzetno kontroverznoj hipotezi „retke Zemlje“ koja je u vreme svoje pojave (2000. godine) predstavljala prvi ozbiljni teorijski okvir za evaluaciju astrobioloških hipoteza.

Egzotična nastanjivost: mala tela, jovijanske atmosfere i drugi nestandardni habitati

Naša antropocentrična vezanost za planete ne treba da nas zaslepi toliko da se ne pozabavimo i drugim mogućim habitatima, poput satelita džinovskih planeta, kao i njihovih atmosfera, ali i objekata kao što su asteroidi, komete i džinovski međuzvezdani oblici. Svi ovi egzotični potencijalni habitati testiraju, na način koji ima naučnofantastične elemente – ali bez pežorativne konotacije – same konceptualne granice pojma nastanjivosti.

 

Milan M. Ćirković (r. 1971. u Beogradu) naučni je savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu i istraživački saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Filozofskom fakultetu Oksfordskog univerziteta. Diplomirao je teorijsku fiziku na Fizičkom fakultetu u Beogradu 1994. Odbranio je doktorat iz astrofizike na Državnom univerzitetu Njujorka u Stoni Bruku 2000. godine, gde je prethodno magistrirao iz geonauka, 1995. Njegovi glavni istraživački interesi su u oblastima astrofizičke kosmologije, astrobiologije, analize rizika i filozofije nauke. Jedan je od urednika Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, 2008; Rizici globalnih katastrofa, Heliks, 2011) koja je pozitivno ocenjena i predstavljena u brojnim svetskim naučnim glasilima. Autor je prvog udžbenika iz vangalaktičke astronomije na južnoslovenskim jezicima (Uvod u vangalaktičku astronomiju, Univerzitet u Novom Sadu, 2008). Objavio je do sada 4 monografije (najnovija je The Great Silense: Science and Philosophy of Fermi’s Paradox, Oxford University Press 2017, u štampi) i oko 150 naučnih, stručnih i preglednih radova u istraživačkim časopisima i zbornicima, kao i preko 100 eseja, popularnih i novinskih tekstova. Preveo više knjiga, uključujući naslove Ričarda Fajnmena, ser Rodžera Penrouza, Pola Dejvisa i Dejvida Raupa.