Pogled s druge strane u dela Barda matematike:
Pronalasci i patenti Mihaila Petrovića
Predavač dr Katica (Stevanović) Hedrih
Prava poezija i istinska nauka, imaju ne samo dodirnih tačaka, već čak i dubokih zajedničkih crta. Jedna od takvih crta i to baš ona o kojoj je, pokadšto, teško i razaznati šta je tu nauka, a šta poezija, jeste otkrivanje i iskorišćavanje sličnosti među disparatnim elementima i faktima.
Mihailo Petrović, 1925.
Gledano iz ove vremenske distance možemo tvrditi da je napredak u Srbiji, ne samo u matematičkim naukama, već i drugim prirodnim i društvenim, kao i tehničkim naukama, započet nekim od dela Mihaila Petrovića u različitim oblastima nauke i inženjerstva. O Petroviću uglavnom se pisalo kao o matematičaru, tako da je taj aspekt njegovog života i rada u istorijskim prikazima bio donekle zapostavljen. Možemo uzeti da Petrović počinje da se zanima za praktičnu stranu nauke u periodu 1889-1894. kada boravi u Parizu i gde stiče temeljna znanja ne samo iz matematike, već i drugih nauka, pre svega fizike. Na Sorboni kao odličan student dobija diplome iz matematke i fizike i doktorat iz matematičkih nauka kod čuvenih francuskih matematičara Poenkarea, Ermitea, Penleva, Pikara, Apela i drugih. U Beograd dolazi 1894. i ubrzo pokazuje svoj raskošni talenat kroz šitoku lepezu naučnih rezultata i praktičnih otkrića, pronalazaka i patenata. Petrović je u svom praktičnom radu, kako i sam ističe na više mesta, inspirisan svojim značajnim delom iz prirodne filozofije, matematičkom fenomenologijom. U tom pogledu, svaki izum i patent za njega je bio primer materjalizovane ideje. Centralni deo predavanja je usmeren na prikaz pronalazaka i deset patenata Mihaila Petrovića, od čega je 9 priznao u Patentnom zavodu u Francuskoj i jedan u Britaniji. Prikazaće se i nekoliko publikovanih naučnih rezultata predavača, koji su inspirisani Petrovićevom teorijom Elementi matematičke filozofije, među kojima je i doprinos teoriji sudara tela u kotrljanju.
Mala sala, četvrtak, 27. 9. u 18 sati.
Ulaz slobodan.