Ciklus MIKROBIOTA U ZDRAVLjU I BOLESTI
MIKROBIOTA I CENTRALNI NERVNI SISTEM
Dr Đurđica Ignjatović,
viši naučni saradnik, IBISS, Univerzitet u Beogradu
Petak, 13. 10. 2017. u 18 sati
ANTIBIOTICI, VAKCINE I MIKROBIOTA
Dr Srđa Janković,
imunolog, Univerzitetska dečija klinika Beograd
Petak, 20. 10. 2017. u 18 sati
MIKROBIOTA I DIJABETES
Dr Tamara Saksida,
viši naučni saradnik, IBISS, Univerzitet u Beogradu
Petak, 27. 10. 2017. u 18 sati
Mala sala, petkom u 18 sati. Ulaz slobodan.
Kao i prilikom prethodnog kruga predavanja posvećenog mikrobioti i u okviru ovih predavanja biće prikazano savremeno shvatanje našeg saživota sa mikroorganizmima koji čine sastavni deo naših organizama. Autori ovih predavanja će, svako iz svog ugla, predstaviti svoje viđenje saživota ljudi i komensalnih/simbiotskih mikroorganizama
Dr Đurđica Ignjatović Mikrobiota i centralni nervni sistem
Na ovom predavanju biće prikazane uloge i značaj intestinalne mikrobiote u zdravlju i bolesti čoveka. Biće izneta saznanja o uticaju mikrobiote na razvoj centralnog nervnog sistema. Posebna pažnja biće posvećena prikazivanju savremenih otkrića o mogućoj ulozi disbioze u nastanku neuropsihijatrijskih bolesti kao što su autizam i depresija.
Dr Srđa Janković Antibiotici, vakcine i mikrobiota
Čitav niz skorašnjih naučnih otkrića potvrđuje da fiziološki simbiotski mikroorganizmi koji žive u ljudskom telu (čovekova mikrobiota) igraju mnoge od ključnih uloga u očuvanju zdravlja i patogenezi raznih oboljenja. Stoga pravilno uspostavljanje, zaštita i, po potrebi, obnavljanje mikrobiote sve više dolazi u žižu savremenog pristupa prevenciji i lečenju čitave lepeze patoloških stanja. S obzirom da antibiotici širkog spektra imaju značajan potencijal da naruše ravnotežu mikrobiote (što je, na sreću, najčešće privremeno, ali u prisustvu određenih okolnosti nesumnjivo može izazvati probleme), postoji razlog više za striktno pridržavanje principa racionalne upotrebe antibiotika na kojima insistira Svetska zdravstvena organizacija. Sa druge strane, aktivna imunizacija (vakcinacija), izazivajući specifičnu otpornost na ograničen broj patogenih organizama visoke virulencije (koji ni u kom slučaju nisu deo naše mikrobiote) i u ovom se pogledu pokazuje ne samo kao vid zaštite od zaraznih bolesti koji ima najpovoljniji odnos ostvarene dobrobiti i potencijalnih rizika, već i kao postupak koji je ubedljivo najbliži idealu medicine u skladu sa prirodom.
Dr Tamara Saksida Mikrobiota i dijabetes
Dijabetes je grupa metaboličkih oboljenja okarakterisana perzistentnom hiperglikemijom koja su se nametnula se kao veliki zdravstveni problem današnjice. Dva glavna tipa dijebetesa su tip 1, tzv. autoimunski dijabetes, i tip 2, koji je udružen sa insulinskom rezistencijom. Razvoju ovih bolesti doprinose genetski faktori i faktori spoljašnje sredine. U poslednje vreme je fokus istraživanja u nauci usmeren na mikrobiotu creva, kao faktoru od izuzetne važnosti za patogenezu dijabetesa, kako tipa 1 i 2, tako i gojaznosti. Ovo predavanje će govoriti o vezi između mikrobiote creva i dijabetesa, kao i mogućim mehanizmima kojima mikrobiota reguliše razvoj ovih bolesti.