Nastavljajući dugogodišnju saradnja sa Naučnim društvom Srbije Centar za predavačku delatnost Kolarčeve zadužbine je sa Odeljenjem prirodno-matematičkih nauka ovog društva pripremio novu seriju predavanja iz oblasti prirodnih nauka. Autori predavanja su naši poznati i uvaženi stručnjaci u svojim oblastima. Ova predavanja su istovremeno i inauguraciona za njihov prijem u Naučno društvo Srbije.

 

Dr Željko Čupić, IHTM, Beograd Naizmenične reakcije

Kao i u elektrotehnici, gde su u upotrebi uporedo i jednosmerne i naizmenične struje, u fizičkoj hemiji, organskoj i neorganskoj hemiji, u biohemiji i drugim srodnim naukama, postoje i proučavaju se reakcije i procesi koji se odvijaju u jednom smeru ili u oba smera naizmenično. Međutim, i samo postojanje naizmeničnih reakcija, danas poznatih pod nazivom oscilatorne reakcije, dugo je osporavano jer se smatralo da je protivno osnovnim principima termodinamike. U ovoj oblasti nije se u pravo vreme pojavio naučnik poput Nikole Tesle koji bi se izborio za njihovo razumevanje i shvatanje neograničenih potencijala koji leže u naizmeničnim reakcijama, tako da se prve značajne primene tek istražuju u našem vremenu, gotovo 100 godina nakon otkrića prve homogene oscilatorne reakcije. U ovom predavanju biće reči o rezultatima takvih savremenih istraživanja usmerenih na primene naizmeničnih reakcija u dizajniranju novih materijala, uređaja i tehnologija. Biće reči o nekim pametnim materijalima, selektivnim katalizatorima, superosetljivim senzorima, o mogućim novim hemijsko-tehnološkim procesima i medicinskim tretmanima zasnovanim na naizmeničnim reakcijama.

 

Dr Zoran Stevanović, Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu Globalni izazovi korišćenja podzemnih vodnih resursa – Prirodni i antropogeni pritisci

Veći deo svetske populacije koristi za piće podzemne vode kao najkvalitetniji prirodni vodni resurs. Međutim, u daleko većem obimu podzemne vode koriste se u navodnjavanju poljoprivrednih površina, i u aridnom delu sveta praktično su uslov proizvodnje hrane. Demografski rast, klimatske promene, nekontrolisano zagađivanje, najveće su pretnje očuvanju i održivom korišćenju podzemnih vodnih resursa. Kontrola eksploatacije, inženjerska rešenja regulacije proticaja, i mere preventivne zaštite od zagađivanja, jedini su relevantni odgovori na ove pretnje.

 

Dr Jasmina Dimitrić Marković, Fakultet za fizičku hemiju u Beogradu Polifenoli: antioksidansi i nešto više

Oksidacioni stres je stanje ćelije u kome koncentracija reaktivnih radikalskih vrsta prevazilazi odbrambene kapacitete endogenih antiokidacionih sistema zaštite. Povećani stepen oksidacionog stresa može biti jedan od faktora koji učestvuje u nastanku velikog broja, ako ne i svih, akutnih i hroničnih oboljenja.

Polifenoli su po strukturi polihidroksilovana jedinjenja sa više benzenskih prstenova. Pretpostavlja se da je biološka i fiziološka aktivnost polifenola prvenstveno posledica njihovog antoksidacionog dejstva. Antioksidaciona aktivnost polifenola ostvaruje se na više načina, kako u njihovim direktnim reakcijama sa slobodnim radikalima tako i indirektnim putem, kopigmentacijom i kompleksiranjam sa metalnim jonima, inhibicijom enzima, eliminacijom singletnog kiseonika, smanjenjem stepena lipidne peroksidacije, zaustavljanjem faze propagacije u kojoj se stvaraju hidro-peroksi lipidi ili uklanjanjem oksidacijom oštećenih biomolekula.

 

Dr Petar Adžić, Fizički fakultet u Beogradu Veliki hadronski sudarač – LHC: Najsloženiji instrument – teleskop za izučavanje kvantnog univerzuma

Da bismo izučavali fenomene u prirodi koji su neobjašnjeni ili predstavljaju još uvek misteriju, neophodno je da razumemo kako priroda fukcioniše na svom najfundamentalnijem nivou. Standardni model (SM), vladajuća teorija u fizici čestica, omugućila je opisivanje najelementarnijih delova metarije sa najvećom poznatom preciznošću na trenutno dostupnim energijama, kao i precizno opisivanje tri interakcije u prirodi koje određuju ponašanje najelementarnijih delova materije.

Standardni model je zasnovan na kvatnoj teoriji polja čiju osnovu predstavlja kvantna elektrodinamika, najpreciznija teorija u fizici. Da li SM i kvantna teorija uz čiju pomoć razumemo najveći deo fenomena izučavajući mikrosvet, može da nam pomogne da otkrijemo fenomene i mnoge tajne koje krije univerzum od samog postanka: odsustvo antimaterije, nedostajuća masa, postojanje i objašnjenje crnih rupa, tamna materija, tamna energija? Može liu tom izučavanju da nam pomogne jedan od najsloženijih instrumenata koji je ljudski um ikadastvorio, Veliki hadronski sudarač – LHC u CERN-u?