Precizna merenja kao most ka novim fenomenima u fizici čestica — rezultati eksperimenta ATLAS u CERN-u
Dr Nenad Vranješ, viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Beogradu
Četvrtak, 6. 2. 2020. u 18 sati
Standardni model fundamentalnih interakcija je uspešno testiran u poslednjih 40 godina podjednako na eksperimentima visokih i niskih energija. Iako je sve ove eksperimentalne probe izdržao, Standardni model se smatra nekompletnim jer ne može da objasni potvrđena svojstva Kosmosa, kao što su postojanje Tamne materije, asimetriju između materije i antimanterije ili ne-nulte vrednosti čestica poznatih kao neutrina. Uverenje je među fizičarima da model treba proširiti novim ,,elementima”, odnosno novim česticama i interakcijama, koje bi mogle biti otkrivene na Velikom sudaraču hadrona (Large Hadron Collider, LHC) u CERN-u.
Iako široko doživljavan kao “mašina za otkrića”, LHC takođe omogućava prikupljanje već otkrivenih čestica sa statistikom bez presedana. Ovako veliki broj “standardnih čestica” omogućava najpreciznija merenja fundamentalnih parametara Standardnog modela, te zajedno sa otkrićem Higsovog bozona, omogućava testiranje njegove konzistentnosti. ,,Napukline” u modelu će nam ukazati gde treba da tragamo za novim fenomenima u fizici čestica.
Posle Higsa
Dr Lidija Živković, naučni savetnik Instituta za fiziku u Beogradu
Četvrtak, 13. 2. 2020. u 18 sati
Otkriće Higsovog bozona na eksperimentma ATLAS i CMS u CERN-u 2012 godine jedan je od najznačajnijih događaja u nauci u 21 veku. Do tada je Higsov bozon bio karika koja nedostaje u modelu koji nam objašnjava prirodu materije i interakcija, Standardnom modelu. Precizna merenja osobina Higsovog bozona mogu nam dodatno objasniti Standardni model, ali i ukazati na neke nove teorije koje bi objasnile primećene pojave koje Standardni model ne opisuje. U ovom predavanju opisaćemo ukratko istorijat potrage i samo otkriće Higsovog bozona koje je dovelo do Nobelove nagrade za fiziku 2013. godine. Takođe, prikazaćemo poslednje rezultate merenja njegovih osobina na eksperimentu ATLAS. Obratićemo posebnu pažnju na neke od eksperimentalnih tehnika koje se koriste u ovim istraživanjima, i prikazaćemo njihovu primenu na primeru potrage za Higsovim bozonom iz predloženih novih teorije koja predstavljaju proširenje Standardnog modela.
Supersimetrija: Šta? Kako? Gde?
Dr Marija Vranješ Milosavljević, viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Beogradu
Četvrtak, 20. 2. 2020. u 18 sati
Potraga za supersimetričnim (SUSY) signalom omogućava direktnu proveru teorijskih predviđanja proširenja Standardnog modela elementarnih čestica, koja do sada nisu eksperimentalno potvrđena.
U okviru predavanja ponudiće se odgovori na sledeća pitanja: Šta je supersimetrija, Kako tražimo supersimetrične čestice na ATLAS detektoru korišćenjem podataka iz proton-proton sudara na Velikog sudaraču hadrona (LHC) u CERN-u i Gde, odnosno sa kojim masama i u okviru kojih modela, sa odgovarajućim nivoom poverenja, možemo reći da se supersimetrične čestice ne nalaze.