U saradnji sa Naučnim društvom Srbije
Mala sala Kolarčeve zadužbine – ulaz slobodan
ZNAČAJ FUNDAMENTALNIH ISTRAŽIVANjA
Dr Zoran Marković, Institut za informacione tehnologije, Kragujevac
Petak, 24. januar 2020, 18 sati
Žak Brandenberger je tragajući za nepromočivom tkaninom došao do celofana. Valas Karoters tragajući za veštačkom svilom otkrio je najlon. Ova vlakna su izazvala revoluciju u modnoj industriji a i šire. Kada je Kolbe 1860. godine proizveo salicilnu kiselinu, niko nije mogao pretpostaviti da će to omogućiti kompaniji Bajer da proizvede krajem devetnaestog veka jedan od najprodavanijih lekova u istoriji naše planete, aspirin. Askano Sobrero je 1846. sintetisao moćan eksploziv nitroglicerin, koji je 1866. godine Alfred Nobel ukrotio i pretvorio u dinamit, što je omogućilo njegovu širu primenu u industriji, ali nažalost i u vojne svrhe. Link je prvi put 1939. godine izolovao dikumarol koji je ubrzo klinički primenjen, a postao je popularan 1955. godine kada je korišćen za lečenje predsednika Ajzenhauera od posledica srčanog udara. Kondenzovanje serije derivata 4-hidroksi kumarina sa slabim antioksidansima je trebalo da da bolje antioksidanse, ali su biološka ispitivanja pokazala da su dobijeni derivati dobri potencijalni anti-kancerogeni agensi. Svi ovi primeri pokazuju važnost fundamentalnih istraživanja, mada je u nekim slučajevima trebalo da prođe i više desetina godina da se shvati važnost dobijenih rezultata. A dešavalo se da autori i ne dožive da se njihov proizvod primeni u dobrobit čovečanstva.
FOSILNA GORIVA U SVETU I KOD NAS: rezerve i perspektive
Dr Aleksandar Kostić, Rudarsko geološki fakultet, Beograd
Petak, 31. januar 2020, 18 sati
Udeo fosilnih goriva u globalnoj energetskoj potrošnji je u stalnom porastu i uprkos težnji da se zagađenje životne sredine redukuje, on danas dostiže 85 %. Veliki napretci u geološkim istraživanjima i rudarstvu neprekidno produžavaju vek trajanja fosilnih goriva, pa se on, kao i u prošlom veku, procenjuje na preko 50-100 godina. Novi nekonvencionalni izvori dobijanja nafte, osvojeni u poslednjoj deceniji (naftonosni šejlovi), kao i oni koji su kao takvi već dugo u eksploataciji (naftni peskovi i teške nafte), postaju sve pristupačniji i značajno doprinose porastu svetskih rezervi i proizvodnje. Sve to je doprinelo da su danas, pored ogromnih rezervi uglja, resursi nafte i gasa u svetu toliko veliki da više nema bojazni da će se u dogledno vreme potrošiti.
Naša zemlja raspolaže rezervama različitih fosilnih goriva, a posebno uglja čije su rezerve obezbeđene za veoma dug period. Deo potreba za naftom i gasom se još od sredine prošlog veka podmiruje proizvodnjom sa naših polja u Panonskom basenu, mada poslednjih decenija nije bilo otkrića većih ležišta. Srbija takođe raspolaže i nalazištima uljnih šejlova (uljnih „škriljaca“) koji predstavljaju nekonvencionalni izvor dobijanja nafte, ali se na njih ne može ozbiljnije računati u budućnosti.
NUTRIGENETIKA I NUTRIGENOMIKA – uloga i značaj u preventivnoj medicini
Dr Snežana Pajović, Institut za nuklearne nauke Vinča, Beograd
Petak, 7. februar 2020, 18 sati
Nutrigenomika je nauka o delovanju bioaktivnih komponenti hrane na ekspresiju gena, uključujući njihovu međusobnu interakciju, dok nutrigenetika, izučava molekulsku osnovu odgovora genetskih varijacija na mikro i makronutritijente. Rezultat različitih interakcija gena i okoline zavisi od svakog pojedinca: ne možemo menjati strukturu gena, ali možemo izborom načina našeg života modifikovati njihovu ekspresiju – odabirom personalizovane funkcionalne ishrane, odabirom tenisa, plivanja ili šetnje u prirodi…
Zahvaljujući genetskoj različitosti, u čijoj osnovi je pre svega genetski polimorfizam, naša biotransformacija i kapacitet detoksikacije , kao i podložnost bolestima, značajno variraju od osobe do osobe. Moguće je, ako je potrebno, menjati ekspresiju gena promenom načina ishrane, što dovodi do aktiviranja gena, koji sprečavaju razvoj različitih patoloških procesa. Sve je više podataka koju ukazuju da su mnoge hronične bolesti uzrokovane neusklađenom ishranom.
Pravilna ishrana podrazumeva korišćenje hrane, koja deluje na različitim fiziološkim nivoima organizma u smislu promocije zdravlja, pa se takva vrsta hrane naziva funkcionalna hrana. Ova vrste hrane pored uobičajenih hranljivih sastojaka sadrži i funkcionalne komponente, kao što su bioaktivni peptidi, antioksidansi, prebiotici, probiotici, vitamini…
Ovakav način ishrane je opšti svetski trend, jer je dosadašnja praksa pokazala da funkcionalna hrana može smanjiti rizik od geneze kancera, hroničnih srčanih obolenja, nervnih obolenja i dr. Antioksidativne komponente su veoma važno svojstvo funkcionalne hrane. U prilog tvrdnji da funkcionalna hrana predstavlja bitnu komponentu preventivne medicine govori sve veći broj eksperimentalnih i kliničkih studija. Nutrigenomika i trend personalizovane ishrane razvija se vrlo dinamično, a rezultati ovih istraživanja daju značajne podatke, koji ukazuju na neophodnost primene nutrigenomskog testa.
Dakle, sekvenciranje genoma otvorilo je potpuno novo poglavlje u razumevanju interakcije zdravlja i ishrane, pre svega, personalizovane ishrane kao saveznika zdravlja.
Ključne reči: nutrigenomika, funkcionalna hrana, ekspresija gena
DINAMIČKO PONAŠANjE I PRIMENA KOMPOZITNIH PLOČA I LAMINATA
Dr Dragan Milosavljević, Fakultet inžinjerskih nauka, Kragujevac
Petak, 21. februar 2020, 18 sati
Kompozitni materijali se sastoje od dva osnovna konstituenta: vlakna i matrice koji čine slojeve koji su međusobno povezani i tako čine višeslojni kompozit poznat kao laminat. Vlakna su osnovni nosivi element kompozita i daju mu čvrstoću, dok matrica drži vlakna zajedno, ima važnu funkciju u prenosu opterećenja na vlakno i daje spoljašnji oblik kompozitu.
Ukoliko je materijal ojačan jednom familijom vlakana, tada kompozitni materijal ima jedan privilegovan pravac, pa je materijal lokalno transverzalno izotropan u odnosu na taj pravac. Pravac vlakna može se definisati pomoću polja jediničnog vektora koji može da se menja od tačke do tačke. Trajektorije vektora su tada vlakna i materijal može da se smatra lokalno transverzalno izotropnim u odnosu na lokalni pravac vlakna.
Ploče i laminati formirani od gore opisanog materijala pokazuju interesantne dinamičke osobine pri propagaciji elastičnih talasa, koji su disperzivni. Biće prikazani neki rezultati dinamičkog ponašanja dobijeni kada materijal ima jaku anizotropiju, kao i primene.
PRIMENA METODE PROMENLjIVIH OKOLINA U REŠAVANjU PROBLEMA KOMBINATORNE OPTIMIZACIJE
Dr Dragan Urošević, Matematički institut SANU
Petak, 28. februar 2020, 18 sati
Problemi kombinatorne optimizacije se sreću na mnogim mestima u svakodnevnom životu. Ogroman broj problema se može modelirati kao problem kombinatorne optimizacije: saobraćaj (putnički i teretni), telekomunkacije, distribucija električne energije, transport nafte i gasa, analiza raznih vrsta mreža (socijalne, biološke, itd.).
Današnji problemi kombinatorne optimizacije su ogromnih dimenzija: sadrže veliki broj nepoznatih (promenljivih) i veliki broj ograničenja. Rešavanje primenom nekih postojećih programa (softvera) za određivanje tačnog rešenja je u većini slučajeva neizvodljivo: trajalo bi više dana ili godina.
Zbog toga se uglavnom razvijaju metode za približno rešavanje problema pomoću kojih se u nekom razumnom vremenu može odrediti rešenje koje je po kvalitetu blizu najboljeg (optimalnog). Među tim metodama izdvaja se klasa takozvanih metaheurističkih metoda. Svaka metaheuristička metoda se sastoje od određenog broja pravila (procedura) koje treba primeniti na konkretan problem, a tako da se odredi zadovoljavajuće rešenje tog problema. U toku poslednjih tri decenije nastao je veliki broj metaheurističkih metoda. Jedna od njih je Metoda promenljivih okolina. U izlaganju će biti prikazani neki od problema na koje je metoda promenljivih okolina uspešno primenjena.