ŠTA JE ELEKTROHEMIJA (6. 3)
Prof. dr Igor Pašti , Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu
ELEKTROHEMIJSKA ENERGIJA: sadašnjost i budućnost mobilnosti (13. 3)
Prof. dr Branimir Grgur, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu
ZAŠTO SVE KORODIRA I KAKO TO USPORITI (20. 3)
Prof. dr Jelena Bajat, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu
ELEKTROHEMIJSKI BIOSENZORI (27.3)
Prof. dr Milica Gvozdenović, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu
6. mart 2020.
Prof. dr Igor Pašti, Fakultet za fizičku hemiju
Šta je elektrohemija?
Zamislimo kako bi izgledali naši životi bez otkrića iz oblasti elektrohemije. Da li bismo imali mobilne telefone i laptopove? Kako bismo startovali automobile? Da li bismo bili vezani kablom za električnu mrežu ceo dan? Da li bismo imali prenosnu medicinsku opremu? Elektrohemija utiče na naše živote svaki dan, a da toga nismo ni svesni! U okviru predavanja biće predstavljeni osnovni koncepti elektrohemije kao fundamentalne nauke, ali i brojni primeri primene elektrohemije u svakodnevnom zivotu.
13. mart 2020.
Prof. dr Branimir Grgur, Tehnološko-metalurški fakultet
Elektrohemijska energija – sadašnjost i budućnost mobilnosti
Mobilni i pametni telefoni, laptop računari, električni automobili, solarne ćelije i sl. omogućavaju mobilnost ljudi širom sveta i mogućnost neograničenih kontakata. Sve ovo bi bilo nemoguće bez jednog posebnog vida energije koja se dobija iz elektrohemijskih izvora. Danas se uglavnom koristi nekoliko vrsta elektrohemijskih izvora: akumulatori, superkondenzatri i gorivni galvanski spregovi koji omogućavaju ograničenu mobilnost zbog neophodnosti čestih punjenja. U bliskoj budućnosti usavršavanjem i razvojem metal-vazduh sistema, elektrohemijskih fotonaponskih pretvarača, protočnih redoks akumulatora za skladištenje električne energije obnovljivih izvora značajno će se povećati mobilnost i kvalitet života.
20. mart 2020.
Prof. dr Jelena Bajat, Tehnološko-metalurški fakultet
Zašto sve korodira i kako to usporiti?
Korozija predstavlja razaranje materijala pod dejstvom spoljašnje sredine i njen naziv potiče od latinske reči corrodere, što znači nagrizati. Svi materijali se razlažu tokom vremena, ali različitim brzinama, najlakše se rastvaraju metali, pa se pojam korozije danas uglavnom posmatra kao razaranje metala. Korozija se javlja svuda i zato je ona veoma opasan i štetan fenomen. Usled korozije se ruše mostovi i zgrade, pucaju cevi, cure rezervoari sa hemikalijama, kao i cevi u našim kupatilima. Korodirani električni kontakti mogu da budu uzrok požara, korodirani metalni implantati u ljudskom organizmu dovode do trovanja krvi, zagađenje okoline je prouzrokovalo oštećenja usled korozije velikog broja umetničkih dela širom sveta. Korozija predstavlja opasnost i za bezbedno odlaganje radioaktivnog otpada, koji mora da se skladišti tokom desetina hiljada godina.
Suština korozije metala se sastoji u prelazu metala u stabilnije stanje, kao što su oksidi, hidroksidi, soli, itd. i zato je koroziju nemoguće sprečiti. Ali je proces moguće usporiti.
Kroz predavanje ćemo se upoznati kako se to postiže.
27. mart 2020.
Prof. dr Milica Gvozdenović, Tehnološko-metalurški fakultet
Elektrohemijski biosenzori
Elektrohemijski biosenzor, prema preporuci Komisije za Fizičku hemiju i Analitičku hemiju Međunarodne unije za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC), može da se definiše kao samostalni integrisani uređaj koji pruža specifične kvantitativne ili polu-kvantitativne analitičke informacije pomoću biološkog elementa prepoznavanja, odnosno biohemijskog receptora, koji je prostorno povezan sa elektrohemijskim pretvaračem i detektorom. Na ovaj način, elektrohemijski biosenzori ostvaruju veliku specifičnost nasleđenu od bioloških receptora i veliku tačnost i preciznost poreklom od elektrohemijskih tehnika detekcije. Ubrzani razvoj ove multidisciplinarne oblasti počinje šezdesetih godina prošlog veka kada su Klark (Clark) i Lajons (Lyons) konstruisali enzimsku elektrodu imobilizacijom enzima glukoza-oksidaze unutar membrane kiseonične elektrode i primenili je za kliničko određivanje nivoa glukoze u krvi. Danas se elektrohemijski bisenzori primenjuju u velikom broju oblasti: medicini, industriji hrane, farmaceutskoj industriji, zaštiti životne sredine. Razvoj tehnika imobilizacije i obilje bioloških receptora (enzimi, tkiva, antitela, nukleinske kiseline…) kao i nanostrukturizacija elektrodnih materijala, čini oblast elektrohemijskih biosenzora stalno atraktivnom kako u teorijskom tako i u praktičnom smislu.