“OTKUCAJ(I)” je vizuelna kolaboracija o materijalizaciji fluentnih formi razvitka, pritiska, senzibilnosti kontinuiranih promena i nužnosti odbacivanja kategoričnosti. Umetnice su na individualan način likovno odgovorile na predlog Galerije Kolarčeve zadužbine da se okupe kao dobitnice glavnih nagrada Slikarskog, Vajarskog i Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu za 2019. godinu.
Likovni odnosi Anje Tončić nastali su kao produkt udela i uticaja fizičkih teorija o holografskoj interferometriji, akustici, teoriji refrakcija i intervencijskoj kombinatorici te postavljaju splet organizovane haotičnosti koja postepeno disciplinuje konstruktivne elemente ponuđenog prizora, omogućavajući analizu i vizuelizaciju pojma pritiska i superponiranja napona.
Saglasje u crtačkom principu guste koncentracije linijskih relacija ima cilj naglašavanja destabilizacije percepcije pri obrtnom kretanju, koristeći vizuelne metode eksperimentalnih elektromagnetskih interakcija u pristupu samom cikličnom pokretu na statičnoj podlozi poznatim po metodologiji futurizma i kasnijeg op-arta, koja dovodi do konceptualnog izazivanja inertne pozicije klasičnog crteža koji se na formalno-stilskom planu generiše kroz prikaz slika-pokreta, formi koje su flukturne i ubrzavajuće, iako omeđene konvencionalnim okvirom klasičnog medija. Ovom serijom prezentovanih crteža kao i instalacijom/objektom, Anja predstavlja ritmičke vizije bespredmetnih kovitlaca kao platformu univerzalnog aspekta suočenja, sa namerom likovne integracije rezultirajućih pokreta, taktova, deformacija i vibracija, istovremeno koristeći prividno limitiranu pokretnost crtačkog manira kao sredstvo oblikovanja i izraza mišljenja i stava o egzaktnoj kompoziciji, provocirajući formulaciju pitanja o specifičnom problemu i/ili fenomenu samog otpora kao nužnosti i pokretača.
Aleksandra Majstorović svojim radovima produbljuje i materijalizuje ljudski odnos i doživljaj nastanka čoveka kao bića. Njegov izgled pretočen u snažnu, fluentnu formu simbolizuje proces razvitka i njegov presudan značaj u životu svakog od nas. Duboka senzibilnost prirode, protkana energijom, ni kolosalnom ni eteričnom, zrači belinom, nepogrešivo postoji, odvija se, govori o ljudskom telu, a ipak je ogledalo nas samih. Ovom prilikom možete videte izloženu seriju skulptura pod nazivom „Razvijanje“. Sačinjenu od četiri različite forme „Nulto razvijanje“, „Razvijanje I“, „Razvijanje II“ i „Razvijanje III“. Hronološki povezane, različite po volumenu prikazuju promene koje dok smo doživljavali nismo bili svesni, a kojima svakodnevno prisustvujemo u svetu koji nas okružuje. Koje predstavljaju konstruktivno najosetljivija mesta života. Umetnica svoju inspiraciju pronalazi u prirodi nas samih i povezuje je sa savršeno nesavršenim sklopom ljudskog bića. Akvareli „Drugo stanje“ su usko povezani sa skulpturama. Oslikavaju istinitost majčinog viđenja sebe, energije na račun koje se biće stvara, posledice i obeležja. Trijumf i bol. Stalni trag i večitu promenu. Podjednako bitno serija akvarela „Nestajanje skulpture“ prikazuje okrutnost, težinu i prekid formiranja oblika. Nagli preokret prirode. Rastrojenost, gnev i iščezavanje. Aleksandra svojim radom želi da osvesti društvo i ukaže na značaj čovekovog razvoja u ranom stadijumu, opominje i poklanja znak pažnje svim skulpturama razvijenim i nestalim tokom ovozemaljskog postojanja.
Marija Šešlija svesno bira da se njena umetnost ne osvrće na svakodnevne ljudske događaje, niti teži direktnoj kritici društva. Okreće se univerzalnim i suštinskim temama ljudskog promišljanja, time ne dajući konačan i jedinstven odgovor, već otvara nove horizonte slobodnog promišljanja, introspekcije i osećajnosti. Krećući se od sopstvene zapitanosti nad promenljivom i nepredvidivom prirodom života, kao i konceptima beskonačnosti i duhovnosti, Marija nastoji da ovaj kompleksan misaoni proces prenese u materijalni svet umetničkog dela. Birajući nebo kao glavni motiv svojih radova, taj nikada isti, a uvek i svuda prisutan, natčovečanski fenomen, umetnica pruža posmatraču jednu, od mnogobrojnih mogućih verzija percepcije stvarnosti. Ističe neophodnost oslobađanja od ukalupljenog, socijalno i religiozno determinisanog poimanja sveta, kako onog oko nas, tako i onog u nama. U toj želji da se posmatrač usmeri na mogućnost divergentnog, heterogenog poimanja pojavnog i apstraktnog aspekta postojanja, možemo uočiti težnju za promenom stanja u kojem se današnji čovek nalazi.
„Prateći redosled u kom je polazna tačka slika iz prirode a krajnja rad, nastao po uzoru na nju usled prevođenja iz sveta mišljenja u svet prirode, pravi se zatvoreni krug u kome se ova dva sveta uzajamno dopunjuju.“ Slojevitošću i dugotrajnošću stvaranja radova u tehnici grafike, Marija skreće pažnju na višeslojnost značenja ovih dela. Suština nije u dolaženju do ultimativnog odgovora, već u različitim putevima kojima ćemo ka njemu ići.
Biografije umetnica