Umetnički projekat „Jedinke i vrste“, u polju umetnosti, a prvenstveno skulptorskim jezikom, govori o životnoj sredini, biopolitici, veštačkim mutacijama i promenama izgleda pojedinačnih vrsta izazvanih veštačkim putem. Projekat se bavi iskazima u okviru skulptorskog medija, pa samim tim istraživanje podrazumeva skulptorske procedure, oblikovanje, multiplikacije oblika ali i adekvatni tretman materijala. Projekat ,,Jedinke i vrste“ bavi se konfliktom između etike i estetike, tehnološkog napretka i umetnosti, maksimalne eksploatacije resursa i životne sredine koja je adekvatna čovekovim potrebama.
Trodimenzionalni oblik koji oplemenjuje materijal je izražajno sredstvo koje ima potencijal da savremenog posmatrača dovede do snažnog doživljaja isto kao što je to mogao i pre nekoliko hiljada godina. Naime u eri ubrzanog razvoja tehnologije koje menjaju naš život, naše okruženje i nas same, jedan medij kao skulptura upravo stoji kao opozicija ovakvoj brzoj promeni. Skulptura upravo u svojoj dubokoj bazičnoj utemenjenosti beleženja iskustva civilizacije ima tu osobinu da može da povuče paralelu između nekad i sad.
Mutapovićeve skulpture životinja u poređenju sa biljnim i životinjskim formama klesanim ili oslikavanim u hramovima ili religijskim knjigama mogu da progovore o toj razlici kao i o civilizaciji koja je razliku napravila.
Zato se ova tema o promenama izgleda pojedinačnih vrsta izazvnih veštačkim putem kao i konfliktom između etike i estetike, tehnološkog napretka i umetnosti, nekako prirodno ukotvila u mediju skulpture jer upravo skulptura svojom stabilnom nepromenljivošću ima karakter svedočanstva.
Tokom trajanja projekta, menjajući formate i materijale pokušavao je da istraži u kojoj meri se sam postupak izrade skulpture može usmeriti tehnologijom izrade, ali i definisanjem određenog konceptualnog okvira poput društvene angažovanosti. Zapravo u ovom projektu tema se susrela sa medijem u tačci oblikovnih varijateta. Skulptori se bave oblikom i istražuju njegov komunikacijski potencijal u vezi sa temom i materijalom, a živi svet koji je bio tema ovog istraživanja se upravo objavljuje u varijacijama oblika.
…Ipak na samom kraju iskoristiću priliku da kažem da svaki umetnik mora da razvija odgovornost prema društvu i sredini u kojoj živi i da ne bude zatvoren u sigurnim meandrima sopstvenog medijskog istraživanja. Svaki medij, kao i umetnost sama, ne može biti tu radi sebe, kao u modernizmu, kada se sloboda oličavala u slobodi pojedinca građanina. Izbegavanje eksploatacije nije moguće jednostavnim bekstvom od civilizacije na neka neistražena mesta i ostrva. Eksploatacija je postala globalna i moraju se pronaći novi metodi korekcije sveta, jer su ovi stari nefikasni. Zato i umetnički aganžman, treba da se završi osvrtom na etičku komponetu njegovog sadržaja, a to je u ovom slučaju činjenica da čovečanstvo treba da pokaže više poštovanja prema živom svetu sa kojim deli ovu planetu.
Iz izveštaja Komisije za odbranu doktorata
Mentor projekta: Radoš Antonijević
Biografiju umetnika možete pročitati ovde.
Izložba će biti otvorena do 13. marta 2021. radnim danima od 10 do 20 časova, subotom od 10 do 16 časova.