C i k l u s  p r e d a v a nj a

MEĐUNARODNI ODNOSI – DISCIPLINA IZMEĐU NAUKE I POLITIKE

 

Utorak, 14.12.2021. Mala sala u 18.00:

PROUČAVANjE MEĐUNARODNIH ODNOSA
U JUGOSLAVIJI I POSTJUGOSLOVENSKIM ZEMLjAMA
Dr Marko Kovačević, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

 

Sreda, 22.12.2021. Mala sala, 18.30:

KRAH BRITANSKE IMPERIJE I NASTANAK DISCIPLINE MEĐUNARODNIH ODNOSA
Dr Miloš Vojinović, Balkanološki institut SANU/EUI

 

Sreda, 29.12.2021. Mala sala u 18.30:

IZMEĐU NAUKE I POLITIKE: STUDIJE JUGOISTOKA U ZAPADNOJ NEMAČKOJ
Ma Natalija Dimić, Institut za noviju istoriju Srbije

 

Dr Miloš Vojinović o ciklusu predavanja Međunarodni odnosi: disciplina između nauke i politike:

Ideja je dvostruka. Sa jedne strane, cilj je da se kroz tri različita primera nešto kaže o tome kako politika i ideologija mogu da oblikuju nauku.

Sa druge, verujem da ova predavanja mogu da pokažu i da je istorija naučnih disciplina, kao i istorija naučnih institucija, jedan ”prozor” koji omogućava interesantan uvid u način kako nastaje znanje – ne treba zaboraviti da društvene nauke često jesu mesto gde se politička moć i proizvodnja znanja susreću na najvišem nivou.

Univerziteti, instituti, laboratorije, tink-tenkovi i različite fondacije generišu znanje i tehnike koje u velikoj meri usmeravaju način na koji mislimo i na koji se angažujemo zarad onih stvari koje su nam bitne, i tako posredno u velikoj meri oblikuju svet u kome živimo.

Specifičan vokabular koji koristimo, teorije kojima objašnjavamo, jedinice kojima merimo, rešenja koja predlažemo, nisu obavezno nastala spontano i slučajno i ne opisuju uvek svet onakav kakav on objektivno jeste. Moć različitih kategorija zapravo i leži u tome što ih prihvatamo kao prirodne i neutralne.

Danas kada vlada apsolutna kriza poverenja u eksperte i institucije, gde ne znate kome možete verovati, u vreme poplave lažnih vesti i kada sofisticiranost različitih vrsta manipulacija dovodi u sumnju osnovne demokratske postulate, ja ne mislim da postoji mnogo važnijih tema od onih koje pokušavaju da daju odgovor na pitanje ”kako to da uopšte mislimo na način na koji mislimo”.

 

Cilj predavanja dr Marka Kovačevića je da se sagleda nastanak i razvoj naučne discipline međunarodnih odnosa u bivšoj Jugoslaviji i na postjugoslovenskom prostoru. S osvrtom na akademsku institucionalizaciju i intelektualne debate, doprinosi se razumevanju mesta i uloge (post)jugoslovenske misli u odnosu prema glavnim tokovima proučavanja međunarodnih odnosa u svetu.

 

U predavanju ma Natalije Dimić biće reči o studijama Jugoistoka u Zapadnoj Nemačkoj, na koje su, pored naučnih motiva, uticali i nasleđe nacističke prošlosti, vektori Hladnog rata i spoljnopolitički interesi Savezne Republike Nemačke. Na osnovu znanja o prošlosti, postojećim kontinuitetima i diskontinuitetima, postavlja se pitanje mesta i uloge studija Jugoistoka danas.