U saradnji sa Društvom fizikohemičara Srbije i Južnoslovenskom akademijom nelinearnih nauka
P r e d a v a nj e
U ČAST 100 GODINA OD ROĐENjA ILjE PRIGOŽINA
dobitnika Nobelove nagrade za hemiju 1977. godine:
SAMOORGANIZACIJA NELINEARNIH NERAVNOTEŽNIH SISTEMA
Govore:
Dr Ljiljana Kolar-Anić, profesor emeritus, Univerzitet u Beogradu, Fakultet za fizičku hemiju
Dr Željko Čupić, naučni savetnik, Univerzitet u Beogradu, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju
Dr Dragomir Stanisavljev, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu, Fakultet za fizičku hemiju
Mala sala Kolarčeve zadužbine
Utorak, 5. 12. u 18 sati
Ulaz slobodan
Ove godine navršava se 100 godina od rođenja belgijskog fizikohemičara profesora Ilje Prigožina (Ilья́ Románovič Prigóžin), dobitnika Nobelove nagrade za hemiju 1977. godine.
Ilja Prigožin je ruskog porekla, rođen je u Moskvi, 25. januara 1917. godine, a umro u Briselu 28. maja 2003. godine. Bio je profesor na Slobodnom univerzitetu u Briselu gde je vodio Odsek za teorijsku fizičku hemiju, kao i direktor Solvejevog Instituta za fiziku i hemiju gde je svojim naučnim radom, svojim idejama i autoritetom u atmosferi stvaralačkog i inspirativnog entuzijazma privlačio naučnike celog sveta. Bio je paralelno direktor Centra za statističku mehaniku i termodinamiku na Univerzitetu u Teksasu u Ostinu (Austin). Rezultati rada profesora Ilje Prigožina će zauvek biti neiscrpni izvor inspiracije novim istraživačima.
On je nagrađen za svoj rad kojim se objašnjava samoorganizacija nelinearnih neravnotežnih reakcionih sistema, odnosno spontani nastanak regularnih i haotičnih determinističkih dinamičkih struktura (takozvanih disipativnih struktura) kompleksnih sistema udaljenih od ravnoteže, a koje nastaju tokom ireverzibilnih procesa na svim nivoima organizovanosti materije. Prigožin je eksplicitno pokazao da je nastanak disipativnih struktura u skladu sa termodinamikom i da je logično propraćen smanjenjem entropije posmatranog reakcionog sistema. Time je bila odagnata sumnja u mogućnost postojanja oscilatornih reakcija i determinističkog haosa kao normalnih pojava samoorganizacije dinamičkih sistema i pokazano je da su disipativne strukture uobičajeni način egsistencije sistema, čime je, pored ostalog pokazano da i nastanak živih bića nije u suprotnosti sa zakonima termodinamike.