Ciklus TEHNIČKE NAUKE: SAVREMENA ISTRAŽIVANjA I PRIMENE – inauguraciona predavanja članova Naučnog društva Srbije (Odeljenje tehničkih nauka)
Prof. dr Eva Vaništa Lazarević, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
PROGNOZA RAZVOJA GRADOVA DO 2025.
9. februar
Prognoza razvoja gradova do 2025, prema analitičarima, ne izgleda onako kako smo planirali, verovali i učili još pre koju deceniju. Gradovi nam i dalje ne izgledaju kao iz futurističkih filmova, gradska jezgra su opstala, satelitiski gradovi nisu zaživeli. Saobraćaj, vezan za ekologiju, odvija se i planira na novi i neočekivan način. U Emiratima postoji poseban dan i čitavo ostrvo određeno za bicikliste iako je plus 40 stepeni i energije ne nedostaje. Pogonska goriva se povinuju modnim imperativima. Sociološka slika u metropolama današnjice je drastično promenjena. Balans siromaštva i bogatstva je pomeren. Kriza je, kažu, prošla.
Kakva iskustva ovde možemo da izvučemo za našu sredinu?
Prof. dr Miladin M. Ševarlić, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
AKTUELNA PITANjA POLjOPRIVREDE, ZADRUGARSTVA I SELA U SRBIJI
23. februar
Ekološka (ne)održivost planete Zemlja. Kako smo „izgubili“ 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta (1960-2012) i koliko je opština i regiona u Srbiji prehrambeno neodrživo?
21 vek je vek ekonomije znanja: Od prve Zemljodelske škole u Topčideru (1853) do 35-og mesta Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi u oblasti prehrambene tehnologije.
Poljoprivreda je jedina izvesna delatnost proizvodnje hrane za stalno rastući broj potrošača, selo je najprirodnije mesto za život porodičnih ljudi, a zadruga je dobar model udruživanja poljoprivrednika i žitelja sela za rešavanje njihovih ekonomskih,socijalnih i kulturnih potreba.
Studije slučaja: Po(r)uke iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Danske i Nemačke.
Za i protiv GMO: Ako se ne zna ko je otac – majka svih bolesti je hrana u tanjiru!
Odgovori slušaocima: Sve što ste hteli da pitate o poljoprivredi i selu a niste imali koga.
Prof. dr Veljko Milutinović, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu
DATAFLOW SUPERKOMPJUTERI I NjIHOVE PRIMENE
2. mart
Tradicionalni računari oko nas spadaju u klasu Control Flow i baziraju se na paradigmi koju je osmislio von Neumann još 40-ih godina prošlog veka. Novi Data Flow računari se baziraju na opservacijama koje je prvi izneo nobelovac Richard Feynman, i ako prate paradigmu MultiScale, koju je osmislio profesor Oskar Mencer sa Imperiala u Londonu, dostižu ubrzanja od 10 do 100 puta, a ponekad i puno veća; pri tome su potrošnja i dimenzija puno manje. Jedna od glavnih aplikacija je u mašinskom učenju i veštačkoj inteligenciji i taj deo izlaganja se bazira na doktoratu Miloša Kotlara sa ETF u Beogradu (autori prezentacije: Veljko Milutinović i Miloš Kotlar).
Prof. dr Milovan Vidaković, Društvo inženjera i tehničara Srbije za upravljanje rizicima – DITUR
POŽAR HILANDARA 2004. GODINE
9. mart
Kratka istorija Hilendara pre požara. Pozicija Hilendara i ostalih objekata u sastavu Hilendara na Svetoj Gori. Pojava požara i film toka požara. Sanacija posle požara i rekonstrukcija objeketa zahvaćenih požarom. Zaštita od požara rekonstrusanih objekata u saglasnosti sa zahtevima o očuvanja istoriskih izgleda objekata.
Prof. dr Milan Matijević, Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu
AKTIVNO POTISKIVANjE TORZIONIH VIBRACIJA
16. mart
U mnogim inženjerskim aplikacijama zahtevaju se visoke performanse kretanja mehaničkih delova sistema. U slučaju rotacionih kretanja, kod rotacionih mašina, rotacionih kretanja robota, mašina za montažu u automobilskoj industriji ili kompleksnih sistema poput vetrogeneratora ili elektromobila, sprege ”motor-opterećenje” mogu biti izvor neželjnih torzionih vibracija, koje remete kvalitet kretanja, ukupne performanse projektovanih sistema, i potencijalno su izvor havarijskih efekata u sistemu.
Sprečavanje torzionih vibracija i potiskivanje njihovih efekata u sistemima sa više spregnutih rotacionih masa jeste vrlo opšt inženjerski problem, koji je od velikog praktičnog značaja i bez konačnog rešenja.
Aktivne metode potiskivanja torzionih vibracija su povezane sa projektovanjem sistema automatskog upravljanja sa zatvorenom povratnom spregom i sa generisanjem adekvatnih aktivnih uticaja na rad sistema, u cilju postizanja željenih performansi.
Mnoge upravljačke strategije su do sada predložene u korist rešavanja navedenog problema. U okviru predavanja će se saopštiti stanje u ovoj oblasti tehnike i mogući dalji prilazi rešavanju ovog problema.
Prof. dr Vesna Mišković-Stanković, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu
NOVI BIOMATERIJALI ZA PRIMENE U MEDICINI KAO IMPLANTI KOŠTANOG I MEKIH TKIVA
23. mart
U poslednjih nekoliko decenija je došlo do velike ekspanzije biomaterijala, koji treba da budu biokompatibilni, bioaktivni i sa antibakterijskim svojstvima, a da pri tome ne izazivaju inflamaciju ili toksični odgovor na implantaciju u organizmu. Biomaterijal svojom strukturom mora da obezbedi početnu trodimenzionalnu strukturu za regeneraciju tkiva, ravnomernu raspodelu ćelija, nesmetanu razmenu nutrijenata i gasova i odgovarajuću brzinu degradacije u skladu sa razvojem i remodelovanjem kultivisanog tkiva. Elektrohemijskim postupcima se precizno mogu kontrolisati sastav, količina i morfologija biomaterijala, a time i njihove karakteristike. U okviru predavanja će biti prikazani elektrohemijski postupci dobijanja i metode karakterizacije biokeramičkih kompozitnih prevlaka na bazi hidroksiapatita, kao potencijalna zamena za koštano tkivo, i polimernih nanokompozita sa srebrom, kao potencijalna zamena za meka tkiva, poboljšanih mehaničkih karakteristika i adhezije i smanjene citotoksičnosti.