Сарајево филм фестивал (СФФ), у сарадњи са Хартефакт продукцијом, представља путујући филмски програм “Суочавање с прошлошћу” 28. и 29. априла у Коларчевој задужбини у Београду, уз бесплатан улаз.
Након Приједора, Мостара, Бијељине, Бањалуке и Загреба, и београдска публика имаће прилику да погледа четири филма који обрађују теме злочина, смрти, кривице, суочавања и праштања.
То су награђивани “Чин убијања” и “Поглед тишине” Џошуе Опенхајмера, те “Неопростиво” Ларса Фелдбале-Петерсена и “Мушкарци не плачу” Алена Дрљевића.
Опенхајмеров “Чин убијања” (2012) говори о злочинима у Индонезији 60-их година 20. века. Када је индонежанска влада збачена с власти војним пучем 1965. године, Анвар Конго и његови пријатељи су од ситних криминалаца који су на црно продавали биоскопске улазнице промовисани у вође одреда смрти. Помогли су војсци да у мање од годину дана убије више од милион наводних комуниста, етничких Кинеза и интелектуалаца. Као вођа једног од најозлоглашенијих одреда смрти у свом граду, Анвар је властитим рукама погубио стотине људи. Данас ужива поштовање као оснивач десничарске паравојне организације која је израсла из одреда смрти…
У такође потресном филму “Поглед тишине” (2014) Опенхајмер одлази корак даље. Неке од језивих ликова које је упознао током снимања “Чина убијања” успео је да наговори да пред камером верно инсценирају и одглуме своје учешће у тим монструозним злочинима. Гледајући Опенхајмерове снимке неких од учесника геноцида у Индонезији 1965, преживели чланови породице једне од жртава сазнају како је њихов син убијен и ко га је убио. Филм је фокусиран на најмлађег преживелог члана породице, офталмолога Адија, који одлучује да се одупре загушујућем страху и потчињености, и направи корак незамислив у друштву којим владају убице – суочава се са убицама свог брата и током очног прегледа захтева од њих да признају одговорност за своја дела.
Филм “Неопростиво” (2017) поставља питања може ли ратни злочинац да нађе опроштај и помири се с прошлошћу и како наставити с нормалним животом након што си осуђен за једно од најгорих дела – злочин против човечности? Есад Ланџо годинама је неуспешно тражио одговоре на ова питања. Одлучио је да покуша још једном. Ратни злочинац враћа се у БиХ да би се сусрео с пријатељем, бившим чуварем логора, својим жртвама и својом породицом.
“Мушкарци не плачу” (2017) Алена Дрљевића, копродукција Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније и Немачке, представља ратне ветеране са сукобљених страна бивше Југославије који се сусрећу на групној радионици за суочавање с прошлошћу. Сусрет изазива бурне емоције у мушкарцима, а на површину убрзо израњају стари осећаји непријатељства…
Према наводима организатора, суочавање са прошошћу олакшано је посредством уметности, због чега верују да ће приказани филмови допринети дискусији о ратној прошлости бивше Југославије.