Петак, 8. 6. 2018 у 18.00
МАРТИРИЈИ СВЕТИТЕЉА
ИЗМЕЂУ МУЧЕНИЧКОГ ВЕНЦА
И ПОЛИТИЧКЕ ЛОЈАЛНОСТИ
Др Ана Милошевић,
историчар уметности, Секцијa за историју медицине СЛД
……..
Петак, 15. 6. 2018. у 18.00
КЉУЧНИ МОМЕНТИ ОВОЗЕМАЉСКОГ
ЖИВОТА ГЛАВНИХ БИБЛИЈСКИХ ЛИЧНОСТИ
У САКРАЛНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ ВОВЈОДИНЕ
Др Јован Максимовић,
професор Медицинског факултета у Новом Саду,
………..
Петак, 22. 6. 2018 у 18.00
ЧУДЕСНО ИЗЛЕЧЕЊЕ ОПСЕДНУТИХ
У СРПСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ СЛИКАРСТВУ
Др Небојша Јовић,
професор Медицинског факултета у Београду
Мала сала Коларчеве задужбине – Улаз слободан
Др Ана Милошевић:
Мартирији светитеља – између мученичког венца и политичке лојалности
Разнолики облици мучења и погубљења познати још у старом веку примењивани су и приликом страдања раних хришћанских мученика. Изузетно обимна сачувана хагиографска литература описује наизглед непрегледни асортиман различитих страдања. Како се веровало да је на крви мученика сазидана земаљска црква, представљани су у православним црквама управо на конструктивним архитектонским елементима, а у складу са заштитничко-посредничком улогом и у зони стојећих фигура. Представе њихових смрти срећемо у минијатурама рукописних менолога али и зидним календарима средњевековних српских цркава. Оживљавање менолошко-мартиролошке тематике у пост-византијском сликарству доводи се у везу са идејама активне побожности које је пропагирала православна црква под отоманском влашћу. Сличну склоност ка ужасном и упечатљивом налазимо у визуелној имажерији католичке реформације, на пример, у највећем мартиролошком фреско ансамблу – цркви Сан Стефано Ротондо у Риму. Јединствени пример развијеног мартиролошког циклуса у Србији у 18. веку налазимо у зидном сликарству манастира Драче код Крагујевца. Како су циљна публика драчанског живописног програма били хајдуци српске милиције, представе мученичких смрти требало је да потпале религиозни жар и подстакну на слична страдања – не само зарад небеске награде, већ и у рату против Турака, на страни аустријског цара. Јер, да подсетимо, Срби ће уживати привилегије доклегод буду верни, а верност се мерила проливеном крвљу у царској служби.
Проф. др Јован Максимовић:
Кључни моменти овоземаљског живота главних библијских личности у сакралној иконографији Војводине
Поред мотива смрти, мотиви у вези са трудноћом, порођајем и материнством устаљени су и, могло би се рећи, најчешћи предмет хришћанске иконографије уопште. Они указују на значај доласка на овоземаљски свет и боравка међу људима главних личности Новог Завета: Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и Св. Јована Крститеља. Приказујући кључне моменте у животу човека, почевши од зачећа, преко трудноће и рођења, материнства и периода детињства, па све до смрти, ове иконографске теме настоје да укажу на двојаку природу поменутих личности, божанску и људску. Као најважнији извори за овакву иконографску тематику, као и за хришћанску иконографију уопште, уметницима су послужили текстови из Библије, пре свега из Новог Завета.
Прве иконографске представе ових библијксих догађаја у Војводини припадају живопису (фрескосликарству) фрушкогорских манастира. Средином XVIII века појавили су се у Војводини, и у другим у то време аустријским земљама, где су живели Срби, уметници из грађанског слоја, који су означили почетак периода нашег грађанског барока. Тај правац је изнедрио мајсторе чија сликарска дела украшавају бројне иконостасе војвођанских цркава и припадају највећим остварењима војвођанске сакралне ликовне уметности.
У овом истраживању је постављено и питање да ли је могуће у догматско-теолошком приказу овоземаљског живота главних библијских личности и њиховој представи у сакралној иконографији пронаћи и биолошко-медицински садржај. Из тог разлога је тематика сврстана у седам група, при чему је, респектујући њихову божанску природу, указано и на биолошко-медицинске елементе у догађајима везаним за њихове личности.
Проф. др Небојша Јовић, професор Медицинског факултета у Београду:
Чудесно излечење опседнутих у српском средњовековном сликарству
Исцељења опседнутих повезана су са истеривањем нечисте силе која је запосела тело. Спутаност опседнутих симболички је исказана ланцима, као и њиховим животом у гробу, који они не препознају као место смрти и неживота. Под утицајем Христових исцелитељских моћи, демони и зли духови излазе из опседнутих.
Бројна су Христова исцељења опседнутих болесника на дечанским фрескама цркве Вазнесења Господњег (1338. и 1350): исцељење бесног који беше нем и слеп, исцељење двојице са нечистим духом у Гадари, исцељење кћери Хананејке, коју мучи ђаво, излечење суманутог у Капернауму и бесног човека у Гераси. На фрескама ресавско-моравске школе у Раваници, Каленићу и Манасији, на почасним, местима насликани су призори чудотворних Христових исцељења. За разлику од Христових чуда, изузетно је ретко приказивана сцена моћи арханђела да исцељује опседнуте људе. У манастиру Лесново (XIV век) приказан је Арханђел Михаило који исцељује монаха Михаила у кога је ушао демон.
Поред религиозног карактера, сцене чудотворних исцељења опседнутих у старом српском фреско-сликарству, пружају драгоцене информације о изгледу и животу психички измењених особа и односу околине према њима у доба када су створене.