Изложба ће бити отворена до 16. 9. 2017, сваког дана од 10 до 20 сати (осим недеље).
Ивана Живић (Сарајево, 1979) сликарка је која живи и ради у Београду. Дипломирала је сликарство 2004. године на Факултету ликовне уметности у Београду, Одсек за сликарство, где је и магистрирала две године касније. Од 2006. стална је чланица Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), од када је присутна на 17 самосталних и преко 40 групних изложби у земљи и иностранству. Добитница је награде за Друго место цртачког фонда Владимир Величковић (2016), Прве награде Ротари клуба (2014), Похвале Фонда Владимир Величковић (2012), награде за продукцију рада из Фондације Димитрије Башичевић Мангелос (2012), као и Дипломе за цртеж са Другог бијенала цртежа у Панчеву (2009). Учествовала је на уметничким резиденцијама у Cite Internationale des Arts Paris у Француској (2009) и ГЛО АРТ центра у Ланакену, Белгија (2015). Њени радови се налазе у колекцији савремене уметности Wiener Städtische у Бечу, као и у многобројним приватним колекцијама широм света.
Иванина дела карактеришу истраживање ентеријера испуњених водом, насликаних са карактеристичном мешавином фигурације, фантастике и монтаже. Посматрач се осећа обавијен овим просторима настањеним усамљеном фигуром пливача која истражује унутрашњи емотивни свет.
Достигавши технички врло висок сликарски стандард, Живићева се не бави непријатним темама света око нас већ борави у свету осећања, представљених кроз серију високо естетизованих метафоричних простора кроз које тело пливачице са лакоћом пролази, лети и зарања. Два основна градивна елемента приче – пливачица и собе – позиционирани су као природни одговор на неприродну ситуацију: простори делују стабилно и стварно, док се тело пливачице појављује као расплинута, нестварна појава, астронаут који крстари неким својим унутрашњим свемиром
Александра Лазар, теоретичарка уметности
Стваралачки рад Иване Живић започиње у појавном, уоченим призором и издвојеним детаљем, а завршава богатом и надреалном ликовном причом. Сценографски интерпретирани као кулисе велелепних здања, зидови међу којима се крећемо постају простори жеља и контемплације, али и потребе за контролом и рационализацијом. Уметница комбиновањем три мотива којима гради простор слике – воде, раскошног ентеријера и усамљене фигуре, посматрача сигурном руком води у ликовну нарацију која полази од видљиве реалности. Служећи се реализмом и вишезначношћу, Ивана Живић постиже зачарану и поетску атмосферу слике коју присуство воде наглашава својим вишеструким симболичким значењима. Нестварни амбијенти такође су богати симболима, док је оденута фигура у промишљеном и асоцијативном односу са простором којим се креће без задржавања.
Зорица Атић, историчарка уметности
Сама уметница о својим радовима каже: „Људи су одувек тражили слободу у религији, филозофији, култури и уметности. Свако у складу са личним сензибилитетом тежи ослобођењу од страха, ослобођењу од патње, притиска, туђих мишљења, наметнутих уверења… Вода изазива осећај лакоће, левитације, летења и слободе, док са друге стране, простори, макар били и раскошни, остављају утисак неке тескобе, спутаности, клаустрофобије, затвора. Утисак потопљеног простора гуши, убрзава жељу за налажењем излаза, појачава тежњу за слободом.“
Facebook @ivanajzivic
Instagram: ivana_zivic_art