Циклус СИМЕТРИЈЕ У ФИЗИЦИ

1.

СИМЕТРИЈЕ ПРОСТОР–ВРЕМЕНА: ЕМИ НЕТЕР

Др Игор Салом,

Институт за физику, Београд

Четвртак, 14. 2. у 18.00

2.

СИМЕТРИЈЕ ЕЛЕМЕНТАРНИХ ЧЕСТИЦА: М. ГЕЛМАН, Ј. НЕЕМАН

Др Ђорђе Шијачки,

Српска академија наука и уметности

Четвртак, 21. 2. у 18.00

3.

СУПЕРСИМЕТРИЈЕ: ЈУЛИЈУС ВЕС

Др Марија Димитријевић Ћирић,

Физички факултет у Београду

Четвртак, 28. 2.  у 18.00

 

СИМЕТРИЈЕ ПРОСТОР–ВРЕМЕНА: ЕМИ НЕТЕР

Др Игор Салом

Симетрија је један од кључних појмова у савременој физици. У првом предавању овог циклуса бавићемо се превасходно симетријама простор-времена. Показаћемо да су управо оне одговорне за постојање неких од општепознатих појмова у физици, као што су енергија, импулс и угаони момент. Осврнућемо се и на идеју локализације симетрије, повезану са нашим разумевањем интеракција у природи. Видећемо и значај теореме немачке математичарке Еми Нетер, чији је изузетан допринос разумевању ових појмова и науци уопште неправедно занемарен од стране шире јавности.

 

СИМЕТРИЈЕ ЕЛЕМЕНТАРНИХ ЧЕСТИЦА: М. ГЕЛМАН, Ј. НЕЕМАН

Др Ђорђе Шијачки

Развојем квантне физике симетрије су добиле једно од посебних места за разумевање и сазнање о новим законитостима и основним елементима микро света. У процесу откривања нових симетрија у свету елементарних честица дошло је до увођења реда у све већи број откривених честица и њихове класификације. Откриће нових фундаменталних симетрија је резултирало у спознаји основних изграђивачких елемената материје, као и до разумевања и описа фундаменталних интеракција у природи.

 

СУПЕРСИМЕТРИЈЕ: ЈУЛИЈУС ВЕС
Др Марија Димитријевић Ћирић

Суперсиметрија је симетрија која повезује два разлицита типа честица: фермионе и бозоне. Фермиони су честице полуцелог спина и од њих је сачињена материја. Електрон и протон су фермиони. Бозони су честице целобројног спина и сви су преносиоци интеракција, фотон на пример, је бозон. Фермиони и бозони се врло различито понашају, па је симетрија која их повезује неочекивана. Прве идеје о суперсиметрији су се појавиле шездесетих година 20. века. Јулијус Вес и Бруно Зумино су формулисали први физички (реалистичан) суперсиметрични модел седамдесетих година 20. века. Јулијус Вес је више од 20 година радио на различитим суперсиметричним моделима, увек са идејом да формулише модел који би се експериментално могао проверити.

У овом предавању ћемо говорити о основним карактеристикама суперсиметричних модела и њиховој могућој експерименталној потврди. Такође, упознаћемо се са животом и радом Јулијуса Веса, који је осим знаћајног (и познатог) доприноса физици, дао и значајан (али мање познат) допринос развоју физике на простору бивше Југославије крајем 20. и почетком 21. века.