Основна начела у исхрани одојчета
Предавач проф. др Недељко Радловић, мр сци, др сци
Педијатар, супспецијалиста гастроентерохепатолог и нутрициониста
Универзитетска дечја клиника, Београд
Медицински факултет Универзитета у Београду
Академија медицинских наука Српског лекарског друштва
Мајчино млеко представља природни продукт максимално прилагођен нутритивним потребама физиолошким могућностима новорођенчета и одојчета. Поред тога, оно је битан фактор, не само заштите од различитих инфекција, пре свега гастроинтестиналних, респираторних и отитис медија, него и директно и индиректно епигенетски посредованог адекватног имунолошког и метаболичког програмирања, односно превенције алергијских, аутоимуних обољења, хиперхолестеролемије, дијабетеса тип II, хипертензије и обезитета у каснијим животним добима. Овоме треба додати да је дојење најбезбеднији, најпрактичнији и најјефтинији вид исхране и важан стимуланс психоемотивног развоја и адекватног формирање лица и усне дупље детета. Отуда Америчка академија за педијатрију инсистира на дојењу, кад год је то могуће, до краја прве године по рођењу, па и дуже, а Светска здравствена организација до краја друге године, па и након тога. Исхрана на мајчиним грудима је од додатног значаја за децу алергијске конституције, као и ону која живе у лошим хигијенским и материјалним условима. У недостатку мајчиног млека и у ретким стањима када је оно контраиндиковано за дохрану или исхрану одојчета се дају адаптиране млечне формуле. То се, пре свега, односи на формуле крављег млека које имају апсолутну предност у односу на формуле базиране на изолату протеина соје. Обично кравље, козје и овчје млеко се, због читавог низа недостатака, не саветују детету у првој години по рођењу.
Према препорукама Америчке академије за педијатрију, Европског удружења за дечју гастроентерологију, хепатологију и нутрицију и Секције за педијатрију Европске академије за алергологију и клиничку имунологију из 2008. године, као и других релевантних међународних и националних асоцијација, јеловнику одојчета се између навршених 4-6 месеци додаје и немлечна храна.
Сем наведеног, свако детете унутар првих 6 сати по рођену мора добити витамин К1 им, терминско 1 мг и претерминско 0,5 мг, као и током целе прве године, независно од гестационе старости на рођења, 400 ИЈ витамина Д3 дневно. Одојчету на природној исхрани се до навршеног 3. месеца саветује додатни унос витамина К1 у дневној дози од 25 μг. То се односи и на одговарајући додатак докозахексаенске киселине (ДХА), сем у случајевима искључиво дојене одојчади чија је мајка оптимално уноси конзумирањем морске рибе или у облику суплемента, као и оне која се хране њоме обогаћеним млечним формулама.