Да ли смо превише „нормални“ да бисмо стварали или смо довољно „луди“ да то покушавамо?
Прича перформанса прати универзалног Уметника, композитора који ствара оперу и истовремено покушава да се избори са психотичном кризом кроз коју пролази. Да ли је могуће уметнички се изразити у том тренутку или је можда то решење?
Перформанс ,,Друга страна нормалности“ се бави питањем стварања и уметничког изражавања код особа са проблемима менталног здравља. Реализован је у сарадњи са удружењем Простор у оквиру чијег програма се организује арт терапијска група намењена корисницима психијатријских установа и у сарадњи са Градском Герилом, уз подршку Goethe-Института.
Друга страна нормалности је перформанс настао из пилот пројекта који је своју изведбу имао на Таке Овер фестивалу у новембру 2016. године на Коларцу.
Уметник: Жељко Максимовић
Певач: Марко Пантелић
Пијанисткиња: Сара Мандић
Балерине: Андреа Добрић и Ана Гликсман
Текст: Нина Џувер
Режија: Исидора Гонцић
Помоћник режије: Марко Челабић
Аранжман: Милош Јовановић
Дизајнер звука: Иван Коле Бранисављевић
Визуелни идентитет: Ђорђе Мојсиловић
Програм:
Чаробна фрула, В. А. Моцарт
Слободан улаз
