Фото: Андријана Пајовић
Изложба ће бити отворена до 15.6.2019. сваког дана од 10 до 20 сати, осим недеље.
НЕВЕСТИН УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ – ФИГУРАЛНЕ ПРЕДСТАВЕ ЖЕНСКИХ ОБЛИЧЈА
Поставка људских фигуралних представа, скулптура изведених у теракоти, креира интимни простор породичних (и личних) констелација у јавном простору галерије. Супротстављањем ова два појма (интимно и јавно) отвара се могућност преображаја унутрашњег, интимног монолога у дијалог са публиком, што је један од основних циљева. Скулптуре, конципиране на овакав начин, изражених психолошких стања и наговештаја интригантних гестуалних покрета, требало би да покрену процес уживљавања или емпатије код публике, а тиме и одређени вид интерактивности. Оне (скулптуре) се обраћају свакоме у нади да смо сви ми осетљива бића, способна на емоционалну реакцију, са намером да буду прихваћене, придобијајући пажњу не помоћу неопозиво рационалног аргумента, већ кроз осећање сопственог онтоло- шког записа којим је уметник испунио дело. У најширем смислу, уметност има за циљ да открије суштину постојања бића на овој планети, или барем да постави питање о нашем месту у овом свету, у том смислу ова изложба би посредством уметничких артефаката требало да покрене размишљање о сопственим капацитетима емпатије према другоме.
Унутрашњи монолог имплицира целовито биће, које кроз основни канал „бивства“ отвара своје канале, који међусобно стварају мрежу, састав једне целине. Све ово се утискује у глину и транспонује у скулптуралну форму.
Биће, живот, прошлост, садашњост, време, сећање, узрок, последица, преци чине не- видљиву мрежу односа чије присуство интензивно осећамо као и позив да им дамо материјално обличје.
Уметник не може остати глув на позиве истине; он сам одређује своју стваралачку истину. Погрешно је говорити о уметниковом трагању за темом. У ствари тема сазрева у њему као плод, и једном почиње да захтева израз. То је налик порађању… Пес- ник нема чиме да се поноси: он не влада околностима већ служи.
Андреј Тарковски, Вајање у времену
Биљана Поповић дипломирала је вајарство на Факултету ликовних уметности 2005. г, у класи проф. Славољуба Радојчића. Уписује докторске уметничке студије 2012, на ис- том факултету и одсеку (докторски уметнички пројекат тренутно је у изради), ментор – доцент др ум. Оливера Парлић Карајанковић.
Остварила је пет самосталних изложби, учествовала на више колективних изложби у земљи и иностранству, добила две награде. Учествовала је на 33. Симпозијуму Тера (Теrra) у Кикинди.
Чланица је УЛУС-а од 2007. г.