Прецизна мерења као мост ка новим феноменима у физици честица — резултати експеримента АТЛАС у ЦЕРН-у
Др Ненад Врањеш, виши научни сарадник Института за физику у Београду
Четвртак, 6. 2. 2020. у 18 сати
Стандардни модел фундаменталних интеракција је успешно тестиран у последњих 40 година подједнако на експериментима високих и ниских енергија. Иако је све ове експерименталне пробе издржао, Стандардни модел се сматра некомплетним јер не може да објасни потврђена својства Космоса, као што су постојање Тамне материје, асиметрију између материје и антимантерије или не-нулте вредности честица познатих као неутрина. Уверење је међу физичарима да модел треба проширити новим ,,елементима”, односно новим честицама и интеракцијама, које би могле бити откривене на Великом сударачу хадрона (Large Hadron Collider, LHC) у ЦЕРН-у.
Иако широко доживљаван као “машина за открића”, ЛХЦ такође омогућава прикупљање већ откривених честица са статистиком без преседана. Овако велики број “стандардних честица” омогућава најпрецизнија мерења фундаменталних параметара Стандардног модела, те заједно са открићем Хигсовог бозона, омогућава тестирање његове конзистентности. ,,Напуклине” у моделу ће нам указати где треба да трагамо за новим феноменима у физици честица.
После Хигса
Др Лидија Живковић, научни саветник Института за физику у Београду
Четвртак, 13. 2. 2020. у 18 сати
Откриће Хигсовог бозона на експериментма АТЛАС и ЦМС у ЦЕРН-у 2012 године један је од најзначајнијих догађаја у науци у 21 веку. До тада је Хигсов бозон био карика која недостаје у моделу који нам објашњава природу материје и интеракција, Стандардном моделу. Прецизна мерења особина Хигсовог бозона могу нам додатно објаснити Стандардни модел, али и указати на неке нове теорије које би објасниле примећене појаве које Стандардни модел не описује. У овом предавању описаћемо укратко историјат потраге и само откриће Хигсовог бозона које је довело до Нобелове награде за физику 2013. године. Такође, приказаћемо последње резултате мерења његових особина на експерименту АТЛАС. Обратићемо посебну пажњу на неке од експерименталних техника које се користе у овим истраживањима, и приказаћемо њихову примену на примеру потраге за Хигсовим бозоном из предложених нових теорије која представљају проширење Стандардног модела.
Суперсиметрија: Шта? Како? Где?
Др Марија Врањеш Милосављевић, виши научни сарадник Института за физику у Београду
Четвртак, 20. 2. 2020. у 18 сати
Потрага за суперсиметричним (СУСY) сигналом омогућава директну проверу теоријских предвиђања проширења Стандардног модела елементарних честица, која до сада нису експериментално потврђена.
У оквиру предавања понудиће се одговори на следећа питања: Шта је суперсиметрија, Како тражимо суперсиметричне честице на АТЛАС детектору коришћењем података из протон-протон судара на Великог сударачу хадрона (ЛХЦ) у ЦЕРН-у и Где, односно са којим масама и у оквиру којих модела, са одговарајућим нивоом поверења, можемо рећи да се суперсиметричне честице не налазе.