More Than Meets the Eye
Вељко Вучковић
Данас, пре свега, можемо са сигурношћу рећи да природу савремене уметности одликује обрађивање већ постојећих модела и културних продукaта који функционишу као полазне тачке за будуће уметничке радове. Израђивање сопствених дела на основу већ постојећих форми је својствено данашњој уметности – долази до ишчитавања, тумачења, репродуковања, па чак и до потпуног присвајања. Поједностављено говорећи, пре је у питању реорганизовање него пуко стварање. Можемо изнети претпоставку да се тиме, како би неко најпре запазио, ипак не успоставља нерешив проблем оригиналности. Наиме, многи теоретичари се слажу око чињенице да је криза аутентичности превазиђена једноставним напуштањем тог принципа.[1] По њима, одбацивање оригиналног је постало један од заштитних знакова односно обележја савремене уметности.[2]
Прибегавајући идеји водиљи да је репродукција постала суштински елемент којим се уметници служе, у свом досадањем истраживању сликарског медија бавим се проблематиком коришћења филмских фрагмената као почетних тачака у раду. У овом случају, реч је о замрзнутим исечцима из три претежно политичка остварења објављена током преласка из шездесетих у седамдесете година прошлог века – Истрага о беспрекорном грађанину или Истрага о грађанину изван сваке сумње (1970) режисера Елија Петрија (Elio Petri), као и о два филма Косте Гавраса (Costa-Gavras) − З (1969) и Стање опсаде (1972). Док су у Истразu главне теме корупција и моћ које су приказане кроз поступке главног полицијског инспектора којег тумачи Ђан Марија Волонте (Gian Maria Volonté), З и Стање опсаде су, са друге стране, настали по истинитим друштвено-политичким догађајима − З на основу убиства грчког политичара, а Стање опсаде по отмици и убиству америчког обавештајца.
Сходно свему поменутом, тај „археолошки” приступ се огледа у пажљивом бирању субјеката који служе као модели, при чему долази до упијања визуелног податка односно филмске ДНК, претресањa, стављања под критичку лупу, подробног дигиталног преуређивања и давања новог живота истом кроз коришћење традиционалне технике – уље на платну. Настале захваљујући могућностима и погодностима које технологија нуди, ове монтажне слике, пресвучене велом мистерије, емитују садржај који се одликује монохроматском, пригушеном, донекле анемичном палетом и благо замагљеном обрадом. Као резултат, самим преласком из покретног у статични медиј долази до оприсутњивања одсутног, обнове и цитирања прошлости са циљем актуализовања данашњице, као и личне транспозиције историјских чињеница, а самим тим и до опредмећења у виду танког слоја боје нанете на платно. Могли бисмо и да направимо паралелу између поступка прављења слика и самих наслова горе поменутих филмова − заиста долази до окупације визуелне материје и опсаде, а потом и до истраге.
Вељко Вучковић
[1] Још је Димитрије Башичевић Мангелос на питање да ли уопште може бити нових појава одговорио аргументом да уметник може бити иноватор уколико усваја већ постојеће елементе и потом их преобликује. Разговор са др Иваном Башичевић Антић у радио емисији Знакови.
www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3094181/znakovi.html. Приступљено 31. 5. 2020.
[2] Француски кустос Никола Бурио (Nicolas Bourriaud) упућује на Марксову (Karl Marx) досетку по коме је потрошња исто што и стварање, с обзиром на то да сама потрошња ствара потребу за новом производњом.
ВЕЉКО ВУЧКОВИЋ
Рођен је 1994. године у Горњем Милановцу. Завршио је мастер студије примењеног сликарства на Факултету примењених уметности у Београду у класи професора Николе Божовића. На истом факултету је студент друге године докторских студија. Учествовао је на седамдесет колективних изложби у земљи и иностранству и дванаест пута је самосталнo излагао. Добитник награде Момчило Мома Марковић за најбољи цртеж малог формата, треће награде Ниш Арт Фондације и похвале жирија на 14. Међународном бијеналу уметности минијатуре у Горњем Милановцу.
Контакт:
+381 60 605 77 33
weljkov@gmail.com
САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ
2019
– Крагујевац, Галерија Мостови Балкана, Сучељавања
– Ниш, Галерија савремене ликовне уметности, Осцилирање
– Београд, Културни центар Град, Clandestine
– Инђија, Кућа Војновића, Црта
2018
– Београд, Шуматовачка – Центар за ликовно образовање, Evidence
– Ужице, Галерија Рефлектор, Evidence
– Смедеревска Паланка, Галерија модерне уметности, Оквири
– Београд, Галерија ДКСГ, Црта
– Београд, Комбанк Арт хол, Нови мотиви у Примењеном сликарству
– Крагујевац, Галерија СКЦ, Између
– Врбас, Ликовна галерија Културног центра, Између
– Краљево, Галерија УЛУ „Владислав Маржик”, Непостојаност.
Изложба ће бити отворена до 20.6. радним данима од 13 до 20, суботом од 10 до 15 часова.