ТУ САМ.
Свеске фебруар 2019. – април 2020.
Свако јутро узимам свеску да радим. Цртам и пишем. Пратим, бележим мисли и осећања – кроз ликовне елементе.
На 38×25 цм.
Текст није читљив; рукопис и тескт су саставни део цртежа. Рукопис је овде ликовни елемент. Цртеж и текст су неодвојиви, чине ликовну целину. Ово је мој визуелни дневник.
„Дотаћи суштину – то је смисао овог дневника; не толико жеља да све забележим, већ нека врста посете самом себи, иако врло кратка . Јеси ли ту? Јесам. Хвала Богу. Тако да ми буде лакше да се потпуно не утопим у бригама мога живота.“
А.Шмеман, Дневник
Јелена Илић
Рођена 1973. године у Земуну. Дипломирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2003. године. Магистрирала сликарство на истом факултету 2008. године. Члан УЛУС-а од 2004. године. Излагала шеснаест пута самостално и учествовала на више групних изложби, у земљи и иностранству. Живи и ради у Земуну.
контакт:
jeleninaposta73@gmail.com
0621755883
facebook.com/jelenailicartworks
instagram: jelenailic_____
Изложба „Ту сам“
Јелене Илић у Коларчевој задужбини
Изложба „Ту сам“ сликарке Јелене Илић отворена је у четвртак 2. јула у 19 часова у Галерији Задужбине Илије М. Коларца и трајаће до 15. јула.
Колико нас би се усудило да дозволимо свету да завири у наш дневник? Најинтинмији и најискренији писани траг о нашим животима,којег пажљиво чувамо као деца, а као одрасли најчешће не остављамо. Да ли ову навику губимо због недостатка времена, тог изговора за све, или су за то криве тежине мисли и осећања које се не усуђујемо написати и на тај начин их материјализовати. Страх од нас самих, од интроспекције и истинског испитивања душе, страх од тога шта ћемо наћи у тим дубинама, нас удаљава од наше суштине и окреће материјалним свету.
Јелена Илић тај страх побеђује и између корица свезака проналази слободу -од самокритичности, сликарских постулата и туђег мишљења. На том малом простору листова исказује своја велика осећања. Дозвољава нам, не само да завиримо, већ нашироко анализирамо фрагменте њене душе. Она отвара своје двенвике, чупа листове из средине свеске и из средине себе, и даје посматрачу могућост да суди.
Мастилом исписује бриге и страхове свакодневице, као и молитве за вољене људе, живе и мртве. У овом времену у којем начела потрошачког друштва убеђују да је материјалност и ефемерност суштина живота, а наука негира постојање Бога, Јелена Илић је окренута духовности, неопипљивој и необјашњивој. Не осврће се на готово непожељан статус религиозности у садашњем свету и визуелној култури и храбро је уноси на материјално поље савремене уметности. Међутим,тe речи оставља нечитљивим; да ли због жеље да ове,с једне стране уобичајене и интимне мисли, а са друге стране узвишене молитве ипак сачува само за себе или сматра да се осећање духовности може стећи и без разумевања сваке речи?Уметница верује у снагу речи – у њихову способност да пробуде емоције чак и када су нејасно написане.
Понегде наилазимо и на јасно исписане речи, које изражавају мисли уметнице или њених књижевних узора, и управо оне су послужиле за називе циклуса и целе изложбе.
Речи су праћене бојом, а боја знаковима. Црвена, која доминира радовима је симбол снаге живота, љубави и страсти, али и бола и патње. Подсетник да смо само људи, од крви и меса, пролазни. У једној боји је суотелотворена два поларитета с којима се уметница суочава. Група радова „Чупам из средине“ се колористички издвајају интензивним плавим, зеленим и жутим тоновима који репрезентују свакодневне промена емоција и стања духа уметнице, чинећи овај циклус хронолошким дијаграмом осећања.
У знаковима који се понављају и варирају на свим радовима можемо видети одјеке праисторијског сликарства, или пак облика које цртамо док разговарамо преко телефона. Онда када не котролишемо своју руку умом, кадапуштамо подсвест да се ослободи рација. Формално вишезначни, технички аутоматски, знакови се слободно крећу по папиру, с тежњом да, заједно са текстом, изађу из његових оквира.
Радови су изложени у пет циклуса, али су део јединствене целине – целине једног живота, мисли и емоција једне душе
Ту сам уметница објављује свету, али још више самој себи, као подсетник да је бриге живота нису прогутале. Прожети исконским и модерним, духовним и материјалним, скривеним и транспарентим, у виду унутрашњег монолога и гласног дијалога са окружењем, њени радови су јасан показатељ да је Јелена Илић заиста ту.
Јефимија Ђокић
Изложба ће бити отворена до 15. јула 2020. радним данима од 13 до 20 часова, суботом од 10 до 15 часова.