ЕПИФАНИЈА
присутност сопства
У Зораниним радовима различити токови се спајају у истом делу, у истом тренутку; наизменични, често испреплетени покрети који разграничавају смисао слике, која никад није манихејска, то јест, није обичан приказ. Зорана барата дубинским саставом психе и клизавим неодређеним стазама подсвести. Она у својим радовима приказује поље и оквир у којем се одвијају визуелне параболе. На том простору се максимално испољава разум и деловање нагона.
Већ можемо говорити о Зоранином рукопису, који је пун моралне строгости, као да произилази из вечитог незадовољства постигнутим. Зато она иде из рада у рад, на поље непрекидног рада, на сталну разраду сачињену од веома прецизних деловања руку и ума. Она се не препушта коначном резултату. Зорана зна да се уметничко приказивање може постићи само ако се зна разлика између способности да се забележи видљиви свет и способност да се прикаже невидљиви свет. За то је потребан напор, системска примена технике, која доводи до појава изван обичног опажања. Зорани је обликовање дела важније од саме форме. Јер, оно показује непрекидан ход уметника по читавом делу.
Саво Пековић
Биографија уметнице – детаљније
ЕПИФАНИЈА: присутност сопства
Називом „Епифанија“, уметница нас упућује превасходно на фигуративно значење, где појам епифанија означава изненадно откриће или просветљење. Особеним визуелним језиком уметница трага за одговором како на лична питања и недоумице, тако и на колективна. Будући да је Зоранин рад изузетно комплексан, тешко је укратко описати и објаснити његову суштину, али ћу покушати у три кратка сегмента да Вам приближим Зоранин свет и поимање уметности.
Када уђете у галеријски простор, вероватно прва ствар коју ћете приметити јесте доминантна црвена боја. Она представља значајан део Зораниног рада, где уметница експериментише са нијансама црвене трагајући за -како је Зорана назива- безбојно црвеном. За њу ова боја има симболичко значење љубави и истине са једне стране, али уједно и унутрашње борбе и незадовољства. Дакле, то су категорије које су универзално познате свима, али такође то су категорије које су нематеријалне, односно не можемо их регистровати посредством наших чула. Према томе, уметница усмерава посматрача да се дубље загледа у сопство, да освести и преиспита своје истине, размишљања и емоције.
Насупрот овим апстрактним категоријама које су евоциране црвеном бојом, уметница нас разноликом употребом махом природних материјала враћа у свет који можемо спознати нашим чулима. Па тако можете да видите: кудељу, восак, вуну, шелак, жицу и различите врсте пигмената. Овакав избор претежно природних материјала има врло специфично значење. Наиме, уметница сматра да се путем природе и суживотом са њом може доћи до духовног прочишћења, излечења и до бољег света. Комбинујући ове материјале некада интуитивно, а некада врло промишљено, уметница прави различите форме, које при остветљењу стварају хетерогене сенке.
Ове сенке су важан елемент Зораниних радова, једнако као што су то материјали и боја. Будући да се сенке у зависности од осветљења мењају, оне представљају променљиву категорију, дакле, међупростор између стварности и представе о њој. Ако се присетимо приче о Платоновој пећини, у којој појединац који читав живот посматра сенке, односно одраз појавног света, у једном тренутку излази из пећине и према томе полази на пут ка откривању стварности, можемо је повезати са Зораниним радом и присуством сенки унутар њега. Реч је дакле, о игри између онога што јесте и онога што није, о непрекидном преиспитивању и трагању за спознајом стварности.
У том смислу можемо поставити себи питање – шта је уметност, и ко има право да је дефинише? Имајући то на уму, позивам Вас да још једном размислите о називу изложбе „Епифанија: Присутност сопства“.
Јована Поповић
Изложба ће бити отворена до 26. септембра 2020. сваког дана од 10 до 20 сати, осим недеље.