Марина Стефановић је на „Арт ТВ – канал културе“ дошла убрзо после оснивања, у другој половини 1992. године.
Било је то време свеопште инфлације, ембарга и рестрикције струје. Неки гост није дошао на заказано снимање и аутор емисије Маја Сковран је направила импровизовани интервју са својом другарицом Марином, која се случајно задесила у близини. Било је то њено прво појављивање на телевизији и, иако то није била намера, тако је откривен њен телевизијски дар. Од првог тренутка на екрану Марина је имала све, и памет, и изглед, и харизму, природну телевизичност. Одмах после емитовања те емисије позвао сам Мају телефоном и замолио је да пита другарицу да ли би желела да ради као телевизијски новинар. Тог дана када је Марина имала заказан састанак са мном, послеподневни колегијум коме је присуствовао цео састав Арт-а, се непланирано продужио. Нестало је струје због рестрикције и ми смо, сабијени у једној просторији, наставили гласно да дискутујемо у потпуном мраку. Марина је тада ушла, сместила се поред мене и питала ме, шапатом, да ли познајем Милана Атанасковића, са којим она има састанак и какав је он. Ја сам јој одговорио да га доста добро познајем и да је прилично незгодан. Тако је почела наша сарадња. Марина је ускоро добила стално радно место и створена је Арт фантазија. Са огромном енергијом и жељом, великим ентузијазмом и радом, из недеље у недељу стварала је своју емисију. Не памтим савеснијег, талентованијег и пожртвованијег сарадника. Њена емисија је била њена мисија, којој се потпуно посветила, од првог до последњег дана наше десетогодишње сарадње. Није постојало ништа важније у њеном животу од те мисије – да промовише, негује, осликава и брани уметничку музику, њене ауторе и институције. Фантазија се емитовала једном недељно, уторком увече, у трајању од 50 минута. Истовремено Марина је била музички уредник за уметничку музику телевизије и аутор још неколико серијала емисија. Захваљујући њеном ангажовању емитовани су безбројни сати снимака концерата озбиљне музике, који у то време нису могли да се виде и чују на другим ТВ каналима. Марина је била прави заштитник уметничке музике и непоколебљиви борац за културу, неуморни радник, у време свеопштег пропадања и девалвације свих вредности. Успоставила је трајну сарадњу са институцијама културе, нарочито са Коларчевом задужбином, захваљујући чему су у програму Арт ТВ били чести директни преноси концерата. Стотине емисија, разговора, интервјуа, наступа, забележено је у Фантазији и другим Марининим ауторским емисијама. За тај свој, заиста огроман рад, Марина никада није била довољно материјално награђена, напротив, била је често принуђена да се бори и за основне услове рада. 1997. године награђена је златником Светог Саве Факултета музичке уметности и Годишњом наградом Коларчеве задужбине. Све више изложена тржишним околностима, немаштини и општој друштвеној кризи, Марина је упорно одолевала и никада није посустала или одустала од своје мисије, да брани највише вредности и свим срцем воли културу и уметност. Ако је љубав нешто што је највећи покретач, онда је за то најбољи пример Маринина оданост уметности, култури и јавној речи. Ретки су посвећеници као што је она била.
Маринине емисије су запис који представља велику кутурну баштину. Арт Фантазија је постојала преко двадесет и пет година, немогуће је побројати све емисије које је створила, њихов број вероватно прелази хиљаду. Када би се бар део те огромне оставштине сачувао у архиви Коларчеве задужбине, била би то већ непроцењива вредност остављена сећању за српску културу.
Милан Атанасковић, гл. и одг. уредник Арт ТВ 1991. – 2002.
Париз, 29. март 2021.