Циклус
АКТУЕЛНИ ДЕМОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ У СРБИЈИ
ДЕМОГРАФСКО СТАЊЕ И ПРОЦЕСИ
У ГРАДОВИМА СРБИЈЕ
(9. 11. 2017. у 18.00)
Мср Власта Кокотовић Каназир,
истраживач – сарадник, Географски институт “Јован Цвијић” САНУ
————————————————————————————————————-
ДЕМОГРАФСКА КОМПОНЕНТА ТИПОЛОГИЈЕ РУРАЛНИХ
НАСЕЉА СРБИЈЕ
(16.11.2017. у 18.00)
Др Марија Дробњаковић
истраживач – сарадник, Географски институт “Јован Цвијић” САНУ.
————————————————————————————————————-
ПРОМЕНЕ И САВРЕМЕНИ ТРЕНДОВИ
У РАЗМЕШТАЈУ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ
(23.11. 2017. у 18.00)
Мср Сузана Ловић Обрадовић,
истраживач – сарадник, Географски институт “Јован Цвијић” САНУ
————————————————————————————————————–
САВРЕМЕНИ МИГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ НА ПОДРУЧЈУ СРБИЈЕ
(30. 11. 2017. у 18.00)
Мср Марко Филиповић,
истраживач – сарадник, Географски институт “Јован Цвијић” САНУ
—————————————————————————————————————–
Мала сала Коларчеве задужбине – Улаз слободан
ДЕМОГРАФСКО СТАЊЕ И ПРОЦЕСИ У ГРАДОВИМА СРБИЈЕ
Мср Власта Кокотовић Каназир,
истраживач сарадник Географског института „Јован Цвијић“, САНУ
Позната је чињеница о неуједначеном и диференцираном демографском развоју Републике Србије. Неопходност децентрализације Србије, у циљу успостављања уравнотеженог регионалног развоја, намеће за потребу подстицање развоја и очување идентитета градова Србије. Управо зато, питање развојних потенцијала градских насеља у Србији је изузетно актуелно, а истраживање демографског стања и процеса као и демографских потенцијала изузетно значајно.
ПРОМЕНЕ И САВРЕМЕНИ ТРЕНДОВИ У РАЗМЕШТАЈУ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ
Мср Сузана Ловић Обрадовић,
истраживач – сарадник, Географски институт “Јован Цвијић” САНУ
Предавање под називом: „Промене и савремени трендови у размештају становништва Србије“ се састоји из три целине.
У првој целини је дат приказ просторног развоја насељености становништва на територији савремене Републике Србије, од праисторијског времена до Другог светског рата, уз наглашавање утицаја природних фактора на формирање специфичних образаца у насељавању.
Друга целина обухвата период од Другог светског рата до последњег званичног пописа 2011. године. Ово је период који карактерише утицај друштвених фактора на размештај становништва Србије и демографска поларизација, односно демографска експанзија у градским уз истовремену демографску рецесију у руралним подручјима.
Трећа целина даје приказ савремене просторне дистрибуције становништва на основу података из пописа 2011. године.
ДЕМОГРАФСКА КОМПОНЕНТА ТИПОЛОГИЈЕ РУРАЛНИХ НАСЕЉА СРБИЈЕ
др Марија Дробњаковић
истраживач – сарадник, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Рурални простор Србије представља специфично еколошки и историјски детерминисан, социјално и економски обликован, а просторно издиференциран ентитет. Проблематика дефинисања и диференцирања руралних простора и насеља је веома комплексна и већ дужи период изазива бројне дебате. Неке од типологија насеља које се користе су углавном упрошћене, механичке и не уважавају локалне особености простора, те изискују неопходну ревизију.
У Србији, политике везане за рурални простор биле су некохерентне, недовољно толерантне, махом секторски оријентисане, што је водило маргинализовању руралне димензије и третирању села као пратећег елемента других политика и развојних програма. Такав став водио је урушавању руралних ресурса, између осталог, и демографског.
Демографске карактеристике насеља представљају неопходну основу за адекватну руралну типологију. Често се врши њихово укрштање са другим обележјима ради продубљивања слике појаве која се истражује. То указује на незаобилазан карактер демографских особености руралног простора, који детерминише његову еволуцију и трансформацију. Типологијом руралних насеља, базираној на различитим димензијама руралности, уз уважавајње демографских карактеристика, јасно се истиче дистинкција између насеља оптерећених депопулацијским проблемима, насеља извесне демографске виталности и насеља са условно повољним демографским трендовима, што захтева различит третман у погледу планирања и креирања специфичних модула њиховог будућег развоја.
СAВРЕМЕНИ МИГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ НА ПОДРУЧЈУ СРБИЈЕ
Марко Филиповић,
истраживач-сарадник, Географски институт “Јован Цвијић“ САНУ
Република Србија важи за изразито емиграциону земљу. Миграциони процеси на овим просторима су се одвијали у специфичним условима, који су утицали на формирање праваца, интензитета и карактера оваквог облика кретања становништва. Од првих значајних миграција на релацији село-град, преко присилних и кретања из мањих градова ка већим, до интензивне емиграције радно способног становништва, сви облици кретања су добијали посебан облик и утицали на формирање савремене демографске слике Србије. Кроз тему ће бити обрађени главни облици просторне покретљивости становништва Републике. Анализираће се савремени трендови у миграционим кретањима, интензитет и правци емиграционих и имиграционих процеса, како на спољном, тако и на унутрашњем нивоу, узроци и последице наведених демографских појава, а биће дат и осврт на дневне миграције становништва.