Carbon Copy
Владимир Милановић
31.5-18.6.2022.
Ликовна галерија
INDIGO – COPY – PRINT
Прва асоцијација на појам Carbon Copy бар што се млађе генерације тиче, била би електронска комуникација и чувена скраћеница, односно поље CC које се користи у електронској пошти, које дословно означава копирање поруке и њено слање на више адреса. Овај термин је преузет из периода када су се ручно или помоћу писаћих машина правиле копије, тако што се између листова папира убацивао специјални, мастилом обојени папир – индиго, односно на енглеском језику Carbon. Он је путем механичког отиска пресликавао потезе на празан папир па су тако у аналогном времену ове копије добиле назив карбон копије односно Carbon Copy.
Владимир Милановић је преузео овај назив, тачније речено искористио је назив поступка и технике коју дужи временски период користи у својој уметничкој пракси и истраживањима. Та истраживања су везана за широк спектар проблема и питања везаних за појам, коришћење и разне аспекте савремене графике, мануелног или дигитално одштампаног отиска – принта. Дигитално доба донело је нове технологије, могућности и употребе различитих алата за обраду и стварање нових слика проширујући и унапређујући изражајне могућности визуелних представа, па се и само поље графике неповратно изменило, проширујући појам принта на сваку одштампану ствар. Ипак, враћајући се на саме почетке механичког репродуковања слике, када је графика као нова технологија означавала и радикалну промену „епохалне свести“ уводећи европску цивилизацију у модерност, Милановић настоји да преиспита дубоке везе између технологије и човека, враћајући се на њене почетке. Ослањајући се на прапочетке технике, користећи једноставни медиј индига, Владимир у маниру старих мајстора копира различити садржај и као вид стилске вежбе или тренинга, али и као вид уметничког поступка, свакодневне праксе и ритуалне радње. Копирајући дела великих мајстора, Милановић их истовремено проучава, преиспитује и тумачећи их проналази свој израз, тежи да их инкорпорира у свој свет и своју епоху. Суштински, он понавља управо оно што су радили уметници вековима пре њега широм европских академија, када је графика била део наставног алата и врста приручника.
Специфичност Милановићевог досадашњег уметничког рада је била комбиновање елемената и техника из оба света, аналогног и дигиталног, односно коришћење индиго папира и софтвера за обраду слике. Међутим, у најновијој серији радова Владимир користи данас скоро у потпуности заборављену технику копирања помоћу индиго папира како би прецртавао и репродуковао садржај. Индиго као стара скоро заборављена техника копирања и прецртавања са оригиналних предложака била је актуелан и тражен поступак све до појаве дигиталних технологија.
Владимир копира различити визуелни материјал, било да се ради о познатим делим из историје уметности, садржају преузетом са интернета или другом најразличитијем штампаном материјалу. Он помоћу индиго папира као вид уметничке праксе али и истраживања које доследно спроводи већ дужи временски период, копира одређене делове слика или читаве представе. Резултати тих и таквих копирања видљиви су поред самог папира и на индигу, као некој врсти носиоца информација и посредника у овом процесу. Коришћењем једног те истог индиго папира више пута, добија се садржај који се преклапа и који постаје нова визуелна творевина, реалност и датост за себе. Било да се ради о издвојеним представама или о мноштву линија које се хаотично преплићу и укрштају, оне креирају нове визуелне представе које Владимир са индига увећава и штампа на папирима великог формата. Овако увећани цртежи урађени у основним контурама, поседују специфична графичка својства са уједначеним линијама и потезима који се доводе на раван калиграфије. Поред цртежа уметник излаже и публици представља и саме индиго папире, као својеврсне артефакте. Они се постављају у специјално дизајнираним light box-овима, осветљавају и документују не само поступак и начин доласка до одређених решења, већ и као готови уметнички производи, објекти који поседују завидна естетска својства. Овај готово археолошки материјал у Милановићевим радовима добија своју уметничку самосталност и своју естетску вредност. Иако не припадају завршном делу, листови индига својим дубоким тоновима црне, сиве и тамноплаве са траговима потеза оловке, остају не само као доказни материјал, већ уметнички објекат за себе. За разлику од стандардних формата индиго листова, финални радови су великих, често и монументалне димензија.
Много је феномена и проблемских питања који се могу исчитати кроз овакву уметничку праксу и радове овог уметника. Један од њих је свакако и сам процес који уметник примењује. Он својим интригантним поступком преводи један медиј у други, транспонује представе и поиграва се са њиховим ликовним својствима. Од класичне слике, преко цртежа, осветљавања, дигиталног увећања па до финалног штампања, уметник пролази не само кроз један сложен технолошки поступак који је уједно и историја технике и медија, већ и кроз процес превођења у коме се визуелна информација трансформише, добија нова својства и на крају постаје нешто сасвим ново.
Саша Јањић
Изложба ће бити отворена до 18.6.2022. радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова.