Циклус 145 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА И ЧАСОПИСА “СРПСКИ АРХИВ ЗА ЦЕЛОКУПНО ЛЕКАРСТВО”
У сарадњи са Секцијом за историју медицине СЛД
Петак, 1. 12. у 18.00
145 ГОДИНА СЛД-А И ЧАСОПИСА
“СРПСКИ АРХИВ ЗА ЦЕЛОКУПНО ЛЕКАРСТВО”
Академик Радоје Чоловић, председник СЛД-а
Петак, 8. 12. у 18.00
ВЕЛИКАНИ СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ
(лекари чланови Друштва српске словесности, Српског ученог друштва,
Српске краљевске академије и САНУ)
Др сц. Јелена Јовановић Симић, кустос Музеја науке и технике
Петак, 15. 12. у 18.00
ЛЕКАРИ ЗАДУЖБИНАРИ
И ЗАДУЖБИНАРИ СЛД-А
Др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД-А
Мала сала Коларчеве задужбине – Улаз слободан
Академик Радоје Чоловић
145 година Српског лекарског друштва и часописа
Српски архив за целокупно лекарство
Прве идеје о оснивању Српског лекарског друштва (СЛД) појавиле су се 1858. у непотписаном чланку у Српским новинама. Године 1868. питање оснивања СЛД покренули су др Јован Валента и др Аћим Медовић, али они „због тадашњих прилика нису могли успети“. У априлу 1872. на оснивању СЛД највише је радио др Владан Ђорђевић. „Први Претходни састанак“који се узима за дан оснивања одржан је 22. априла 1872.године. Први председник је био др Аћим Медовић, потпредседник др Јован Машин а секретар др Владан. Ђорђевић. Након добијања одобрења за оснивање СЛД, дефинисани су циљеви и написан Устав Друштва и основан часопис Друштва Српски архив за целокупно лекарство. На састанцима који су упочетку држани једном недељно приказивани су интересантни и нејасни случајеви из праксе, разматране опште здравствене прилике, саопштаване новине из литературе итд. Уз Српски архив издавана су паралелна издања, монографије, преводи страних књига, изкуства из ратова и др. Друштво је неколико пута допуњавало и мењало Устав односно статут Друштва. Почетком 20. века Друштво се залагало за оснивање медицинског факултета али је било и противника. После Првог светског рата у СЛД је почело оснивање првих специјалистичких секција (Стоматолошке, дечије, фтизиолошке, кожновенеричне) а до постепеног оснивања великог броја специјалистичких секција дошло је после Другог светског рата, којих у СЛД данас има 69. Основани су и Друштво лекара Војводине и Друштво лекара Косова и Метохије који се имали знатну самосталност али су ипак били сео СЛД. У многим градовима и већим здравственим установама осниване су Подружнице којих сада има 78 и које укључују све чланове на тој територији односно установи, без обзира на специјалност. Године 1976. основана је Медицинска академија СЛД која је касније преименована у Академију медицинских наука СЛД. Музеј СЛД основан је 1955. Све време СЛД је имало своју стручну службу која данас има 19 запослених. Све лекарске функције у СЛД су волонтерке. Друштво се данас доминантно бави Континуираном медицинском едукацијом (КМЕ) лекара и стоматолога преко редовних састанака, симпозијума, научних скупова,тзв. „Недеља“ и конгреса које организују СЛД и његове секције. Годишње СЛД акредију од 400-500 програма КМЕ. Поред Српског архива за целокупно лекарство који сада излази 6 пута годишње (од пре 5 година на енглеском језику), Стоматолошког гласника ДЛВ СЛД издаје Медицински преглед, ДЛ КиМ издаје Praxis medica а секције и подружнице редовно или повремено издају још 19 часописа. СЛД издаје и бројне зборнике радова, знорнике абстраката, монографије и друге публикације. Тренутно СЛД има преко 20000 чланова, лекара и стоматолога.
Др Јелена Јовановић Симић
Великани српске медицине
Друштво српске словесности, основано 1841. године, било је прво књижевно и научно друштво у Кнежевини Србији. Његови задаци били су „распрострањавање наука на србском језику, а поглавито у образовању и усавершенствовању језика србско-народног“. Током активног рада, који је трајао више од две деценије, Друштво је у своје редове изабрало 215 редовних, кореспондентних и почасних чланова – Срба и припадника већином словенских народа. Осамнаесторица од њих били су доктори медицине. Као и већина образованих људи тог доба, они су својим интересовањима и радом превазилазили оквире сопствене професије и дали су немерњив допринос развоју природних наука (физика, ботаника, зоологија, геологија, географија), друштвено-хуманистичких наука (историја, филозофија, етнографија, лингвистика), уметности и културе уопште у Србији. Понеки од њих били су, међутим, и пионири у области медицине (медицинска терминологија, здравствено просвећивање и социјална медицина).
Српско учено друштво, које је основано 1864. године након суспензије Друштва српске словесности, у својим редовима је имало 24 доктора медицине. Друштво је положило темељ развитку медицинских наука у Србији. Допринос Српског ученог друштва развоју медицинских наука у Србији огледа се у томе што је указало на потребу и значај систематског проучавања здравља народа, затим што је у свом органу, Гласнику Срског ученог друштва, публиковало прве медицинске радове на српском језику (Милан Јовановић. Обшта биостатистика с погледом на статистику живота и здравља у Србији, 1866. и Владан Ђорђевић, О лимфолиптењу – De Lymphorrhoea, 1870) и што је подржало оснивање и рад Српског лекарског друштва (1872). Међу четрнаесторицом оснивача Српског лекарског друштва шесторица су били чланови Српског ученог друштва – Владан Ђорђевић, Аћим Медовић, Јован Валента, Јован Машин, Јосиф Панчић и Сава Петровић. Из њихових редова изабрани су први председник Српског лекарског друштва – др Аћим Медовић; први потпредседник – др Јован Машин и први секретар – др Владан Ђорђевић. Током првих пет година рада Српско лекарско друштво уживало је гостопримство Српског ученог друштва.
Др Зоран Вацић
Лекари задужбинари и задужбинари Српског лекарског друштва
Задужбинарство код Срба има вишевековну традицију. Јавља се са почецима српске државности у време владарске лозе Немањића. Задужбине су у средњем веку оснивали не само наши владари већ и властелини и црквени великодостојници. По установљењу модерне српске државе обнавља се традиција задужбинарства. У периоду развијеног грађанског друштва крајем 19. и почетком 20. века задужбинарство достиже код Срба свој процват.
Међу знаменитим српским задужбинарима (капетан Миша Анастасијевић, Никола Чупић, Велимир Михаило Теодоровић, Никола Спасић, Лука Ћеловић – Требињац, Сима Андрејевић – Игуманов…) налазе се и лекари који су оснивали задужбине са различитим циљевима (просветни, научни, здравствени). Такође, лекари су оснивали и задужбине које су као циљ имале унапређење услова рада Српског лекарског друштва (за изградњу Дома Српског лекарског друштва) или за помоћ удовицама и деци лекара који су умрли током ратова вођених крајем 19. и почетком 20. века. Поред лекара, задужбинари Српског лекарског друштва били су и чланови породица истакнутих лекара, који су својим задужбинама желели да сачувају име сродника од заборава.
Предавањем „Лекари задужбинари, задужбинари и задужбине Српског лекарског друштва“ биће презентиран живот и рад лекара задужбинара, оснивање и рад њихових задужбина (др Алексе Савића, др Ивана Лазаревића, др Јована Јовановића Кантакузена, др Николе Велимировића), лекара задужбинара СЛД (др Војислава М Суботића и др Јосифа Видаковића), задужбинара Савке М. Панић (Задужбина др Стеве Милосављевића, првог српског начелника санитета), Катарине Ранимир (Фонд Илије и Катарине Ранимир, бив. зубног лекара из Београда), Софије Магазиновић (Фонд Софије Магазиновић и њеног сина Димитрија Пејовића-Магазиновића – Отаџбини) и других.
Захваљујући задужбинама Савке М. Панић, др Војислава М. Суботића, Катарине Ранимир и бројних лекара који су своје легате наменили СЛД за његов рад, Српско лекарско друштво је 1929. приступило изградњи Дома Српског лекарског друштва. Зграду је пројектовао арх. Владимир К. Пауновић. Елаборат о рентабилности Дома (приход од ренте) урадио је инжењер Петар Путник. Изградња Дома завршена је 1932. године. Дом Српског лекарског друштва налази се у улици Краљице Наталије 1-3.