Oд 7.2. до 25.2. 2017.
ЛАГАНИМ КРЕТАЊИМА ДО БОЖАНСКОГ
Слала ми је записе из Азије. Латице речи, и призоре лакираног сунца, на флис папиру.
Послала ми је и и лист са боди дрвета, потомка оног под којим је Буда седео. Спавала сам уз тај лист, надајући се трансценденцији.
Тако се осећам и пред овим сликама. Крећем се кроз њих пуна наде. Кроз таму, кроз светлост.
– Гордана је будна.
Прастаре су њене кости; она говори у прошлом и будућем времену истовремено.
Садашњост је замагљена, непозната. Како можемо да не видимо где смо сад? – Чим је препознамо већ је прошлост.
Среле смо се у Чикагу, где је Гордана дошла са Фулбрајтовом стипендијом. После више година среле смо се опет, на Јадрану, у Истри. Брале смо дивље купине, и никако нам није било доста њихове слаткоће.
Жудим за слаткоћом овог рада. Осећам правац, и док га следим, налазим нове обрасце, нова знања, која ме суочавају са садашњошћу.
Ха, сад видим!
– Густина.
Гордана је јака птица, која ће очистити ваше кости, избелети их и углачати.
Створити лепоту од оног што је наметнуто. Урадити оно што је неопходно.
И сама је била окрвављена, поједена и углачана, и затим враћена, као лопта од перја и костију коју сова испљуне.
– Тако чисто.
Тако чисто – њеним речима:
„Била сам данас у шуми, скупљала прво кестење ове јесени. Не сећам се кестења у САД, али мора да га има, зар не? Тако су лепи, још увек влажни и заобљени, и тако чисти. Најчистија ствар на свету. Ова јесен је прелепа. Надам се да си добро.“
Лаганим кретањима до божанског…
Добро сам, а како си ти?
Тери Зупанц, новембар 2016.
Гордана Башкот је дипломирала и магистрирала на Сликарском одсеку ФЛУ у Београду, а затим и на Универзитету Олбани, Њујорк, као Фулбрајтов стипендиста.
Боравила је у САД 1989–2002.
Боравила је у Азији 2003–2004, 2005–2006. и 2013.
Самостално је излагала у Београду, Олбанију, Њујорку, Јеревану, Панчеву и Ужицу.
Њени радови се налазе у приватним и јавним колекцијама.
Самостални је уметник.
Контакт:
gordanabaskot@yahoo.com