Nenad Radić, klavir
30 godina umetničkog i pedagoškog rada
„U početku beše reč.“ Ili ipak zvuk? Šta je starije, jezik ili muzika? Pa i muzika je jezik, najuniverzalniji.
U početku beše ritam – Brams. U početku beše melodija – Šopen. A da li je Brams samo ritam? Da li je Šopen samo melodija? I ritam i melodija su esencijalni elementi poezije. I Brams i Šopen su nedvosmisleno poezija. Podrazumeva se da su i naracija, i drama, i slika, i harmonija, i polifonija, i … Ipak, na prvom mestu od pijaniste zahtevaju maštu, slobodu i hrabrost pesnika, zahtevaju poetičan zvuk klavira.
U pismu grofici Potockoj Šopen kaže: „Bah je kao astronom koji pomoću brojeva nalazi najlepše zvezde. Betoven obuhvata univerzum snagom svog duha. Ja se ne penjem tako visoko. Već odavno sam odlučio da će moj univerzum biti ljudska duša i srce“. Skromnost je plemenita vrlina, ali Šopen u Sonati u ha molu i Polonezi – Fantaziji, uz Baladu u ef molu svojim najavanturističkijim i najkompleksnijim delima, daleko prevazilazi navedene okvire. Oba dela krunišu veličanstvene pobede života, postavljajući pred pijanistu ogromne izazove. Šopenova naracija teče prirodno i lako kao nijedna druga. Ali, ko bi rekao da je i iza takve imaginacije stajala gotovo bolesna pedantnost, stalna težnja još savršenijem izrazu i zapisu.
A Brams? Nije cenio romantičarsko poimanje inspiracije. „Misao, ideja, samo je inspiracija „odozgo“. To je poklon, dar, koji bi čak trebalo da prezirem dok ne postane lično moj pravom teškog rada.“ A težak rad, neprekidna potraga za savršenstvom, bio je vladar njegovog života. Čudesna imaginacija tri klavirske sonate završene pre punoletstva, panegirične salve Šumanovih pohvala, društveni uspeh… ništa od toga nije moglo Bramsa da „skrene sa pravog puta“. Čitavog života svakog jutra je prvo pisao kanone i fuge zarad „mentalne higijene“, a tek potom nastavljao komponovanje aktuelnih dela. Zato se njegove sonate i simfonije, snagom forme, preciznošću notacije, majstorstvom korišćenja polifonije, kompleksnošću strukture, mogu meriti sa Betovenovim remek-delima. Nije slučajno nazvan jednim od tri velika B – Bah, Betoven, Brams. Ali Brams je istovremeno i majstor naracije poput Šuberta. Iako je smatran kraljem apsolutne muzike, nemoguće je zaobići poetske i literarne inspiracije. U prilog tome najviše govori jedan od glavnih kvaliteta Bramsovog stila – majstorstvo preplitanja osećanja radosti i tuge. Ako je od Sonate u ef molu teško zamisliti moćniju „simfoniju za klavir“, još je teže od poznih Intermeca (op.117, 118, 119) zamisliti intimniji i fluidniji klavirski zvuk.
Nenad Radić
Odabrane misli (slobodni prevod) velikana umetnosti o muzici koji se bez ikakvih adaptacija mogu primeniti na Bramsova i Šopenova dela:
„Muzika je jedna čarolija, sačinjena ni od čega, ne potičući ni iz čega i ne predstavlja ništa, barem za čoveka koji očekuje da će nešto pronaći i opipati. Poput mehurića od sapunice koji, prelivajući se u duginim bojama, blista i treperi nekoliko trenutaka na suncu, ona prska čim se dotakne, postoji samo u veoma nepouzdanom i kratkoročnom oduševljenju koje se javlja u pogodnom času. O nepostojana, gotovo nepostojeća muziko!“ Vladimir Jankelevič
„Muzika treba da izdigne dušu iznad same sebe, da je vine iznad svog sadržaja i stvori jedno područje gde će, oslobođena svih patnji, moći nesmetano da uroni u pročišćeni osećaj same sebe.“ Hegel
„Ostavljajući po strani pitanje da li nam je muzika data ili je mi stvaramo, muzika ima jedinstvenu svrhu da uspostavlja red među stvarima, posebno u koordinaciji čoveka i vremena.“ Igor Stravinski
„Muzika je zvučni talas naše duše.“ Morli Kejmen
„Ako ikada umrem, ne daj Bože, neka ovo bude moj epitaf: Jedini dokaz koji mu je bio potreban za veru u postojanje Boga je Muzika.“ Kurt Vonegat
„Bez muzike život bi bio greška.“ Fridrih Niče
„Muzika izražava ono što ne može stati u reči, a ne može ostati tišina.“ Viktor Igo
„Posle tišine, najbliše izražavanju neizrecivog je muzika“ Aldous Haksli
„Muzika, sveprožimajuća, ništa duhovnije, ništa senzitivnije, božansko, a ipak potpuno ljudsko, stremi, opstaje, doseže najviše visine ispunjavajući naročite želje i područja koja ništa drugo ne može da ispuni.“ Volt Vitman
„Muzika, jedinstvena među umetnostima, ima unikatnu moć da izrazi unutrašnja stanja i osećanja. Muzika može da pogodi pravo u srce; ne treba joj posrednik. Ne moramo znati ništa o Didoni i Eneju da bi nas pogodio njen lament za njim; svako ko je ikad izgubio nekog zna šta Didona izražava. A tu je, konačno, i duboki i misteriozni paradoks, jer dok takva muzika čini da bol i tugu jače osetimo, istovremeno nam donosi utehu i olakšanje.“ Oliver Saks
Program:
J. BRAMS
Intermeca op. 117 i op. 118
F. ŠOPEN
Poloneza – fantazija op. 61
Sonata ha-mol
Cena ulaznica: 500 din.