Ненад Радић, клавир
30 година уметничког и педагошког рада
„У почетку беше реч.“ Или ипак звук? Шта је старије, језик или музика? Па и музика је језик, најуниверзалнији.
У почетку беше ритам – Брамс. У почетку беше мелодија – Шопен. А да ли је Брамс само ритам? Да ли је Шопен само мелодија? И ритам и мелодија су есенцијални елементи поезије. И Брамс и Шопен су недвосмислено поезија. Подразумева се да су и нарација, и драма, и слика, и хармонија, и полифонија, и … Ипак, на првом месту од пијанисте захтевају машту, слободу и храброст песника, захтевају поетичан звук клавира.
У писму грофици Потоцкој Шопен каже: „Бах је као астроном који помоћу бројева налази најлепше звезде. Бетовен обухвата универзум снагом свог духа. Ја се не пењем тако високо. Већ одавно сам одлучио да ће мој универзум бити људска душа и срце“. Скромност је племенита врлина, али Шопен у Сонати у ха молу и Полонези – Фантазији, уз Баладу у еф молу својим најавантуристичкијим и најкомплекснијим делима, далеко превазилази наведене оквире. Оба дела крунишу величанствене победе живота, постављајући пред пијанисту огромне изазове. Шопенова нарација тече природно и лако као ниједна друга. Али, ко би рекао да је и иза такве имагинације стајала готово болесна педантност, стална тежња још савршенијем изразу и запису.
А Брамс? Није ценио романтичарско поимање инспирације. „Мисао, идеја, само је инспирација „одозго“. То је поклон, дар, који би чак требало да презирем док не постане лично мој правом тешког рада.“ А тежак рад, непрекидна потрага за савршенством, био је владар његовог живота. Чудесна имагинација три клавирске сонате завршене пре пунолетства, панегиричне салве Шуманових похвала, друштвени успех… ништа од тога није могло Брамса да „скрене са правог пута“. Читавог живота сваког јутра је прво писао каноне и фуге зарад „менталне хигијене“, а тек потом настављао компоновање актуелних дела. Зато се његове сонате и симфоније, снагом форме, прецизношћу нотације, мајсторством коришћења полифоније, комплексношћу структуре, могу мерити са Бетовеновим ремек-делима. Није случајно назван једним од три велика Б – Бах, Бетовен, Брамс. Али Брамс је истовремено и мајстор нарације попут Шуберта. Иако је сматран краљем апсолутне музике, немогуће је заобићи поетске и литерарне инспирације. У прилог томе највише говори један од главних квалитета Брамсовог стила – мајсторство преплитања осећања радости и туге. Ако је од Сонате у еф молу тешко замислити моћнију „симфонију за клавир“, још је теже од позних Интермеца (оп.117, 118, 119) замислити интимнији и флуиднији клавирски звук.
Ненад Радић
Одабране мисли (слободни превод) великана уметности о музици који се без икаквих адаптација могу применити на Брамсова и Шопенова дела:
„Музика је једна чаролија, сачињена ни од чега, не потичући ни из чега и не представља ништа, барем за човека који очекује да ће нешто пронаћи и опипати. Попут мехурића од сапунице који, преливајући се у дугиним бојама, блиста и трепери неколико тренутака на сунцу, она прска чим се дотакне, постоји само у веома непоузданом и краткорочном одушевљењу које се јавља у погодном часу. О непостојана, готово непостојећа музико!“ Владимир Јанкелевич
„Музика треба да издигне душу изнад саме себе, да је вине изнад свог садржаја и створи једно подручје где ће, ослобођена свих патњи, моћи несметано да урони у прочишћени осећај саме себе.“ Хегел
„Остављајући по страни питање да ли нам је музика дата или је ми стварамо, музика има јединствену сврху да успоставља ред међу стварима, посебно у координацији човека и времена.“ Игор Стравински
„Музика је звучни талас наше душе.“ Морли Кејмен
„Ако икада умрем, не дај Боже, нека ово буде мој епитаф: Једини доказ који му је био потребан за веру у постојање Бога је Музика.“ Курт Вонегат
„Без музике живот би био грешка.“ Фридрих Ниче
„Музика изражава оно што не може стати у речи, а не може остати тишина.“ Виктор Иго
„После тишине, најблише изражавању неизрецивог је музика“ Алдоус Хаксли
„Музика, свепрожимајућа, ништа духовније, ништа сензитивније, божанско, а ипак потпуно људско, стреми, опстаје, досеже највише висине испуњавајући нарочите жеље и подручја која ништа друго не може да испуни.“ Волт Витман
„Музика, јединствена међу уметностима, има уникатну моћ да изрази унутрашња стања и осећања. Музика може да погоди право у срце; не треба јој посредник. Не морамо знати ништа о Дидони и Енеју да би нас погодио њен ламент за њим; свако ко је икад изгубио неког зна шта Дидона изражава. А ту је, коначно, и дубоки и мистериозни парадокс, јер док таква музика чини да бол и тугу јаче осетимо, истовремено нам доноси утеху и олакшање.“ Оливер Сакс
Програм:
Ј. БРАМС
Интермеца оп. 117 и оп. 118
Ф. ШОПЕН
Полонеза – фантазија оп. 61
Соната ха-мол
Цена улазница: 500 дин.