Mala sala Kolarčeve zadužbine, četvrtkom u 18 sati
Ulaz slobodan
3.10.
Dr Aleksandar Dekanski, naučni savetnik, IHTM – Centar za elektrohemiju
Seaborgium, Lawrencium, Berkelium, Californium, Americium
Kome će stići pismo adresirano imenima elemenata iz naslova? Da bismo odgovorili na ovo neobično pitanje moramo da se osvrnemo na nekoliko priča o Periodnom sistemu elemenata. Kako red nalaže, počećemo od njegovog nastanka, ili, bolje rečeno, od njegovog otkrića, preko njegovog razvoja, a završićemo prikazom njegovog današnjeg oblika.
Čak i danas, nakon 150 godina, Periodni sistem neizostavno povezujemo sa ruskim naučnikom Dimitrijem Mendeljejevim (Dmitriй Ivanovič Mendeleev), kao čovekom koji ga je stvorio. Međutim, teško se termin „stvorio“ može prihvatiti kao tačan. Bolje reći da je sistem „otkriven“, jer ono što ga čini jesu, ništa drugo nego prirodne osobine elemenata – Mendeljejev je to samo ustanovio i elemente na osnovu njih sistematizovao. Ali ni to nije tačno! Istine radi, treba reći i da je, iako je danas poznat pod imenom Mendeljejeva, skoro istovremeno (čak i nekoliko godina ranije) i nezavisno, gotovo istovetni periodni sistem „otkrio“ i Julius Lotar Majer (Julius Lothar Meyer). Ovo je samo jedno od mnogih istovremenih i nezavisnih naučnih otkrića koja su se desila u istoriji nauke, a na pitanju ko je u stvari prvi otkrio periodni sistem odgovorićemo nakon što ispričamo šta je prethodilo tom otkriću.
10.10.
Prof. Wesley Browne, University of Groningen, NL
A brief history of magnesia, life and dishwashers
The eastern region of Greece, Magnesia, lends its name to not one but two elements; the twins of the periodic table magnesium and manganese. Of course they are not identical twins and indeed while magnesium burst in fire, its quieter duller twin, manganese, takes much more persuasion to reveal its amazing personality and its incredible skills in helping with the washing up.
17.10.
Dr Aleksandra Mitrović, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu
Čudesni svet 2D materijala
Naučnici su pre petnaest godina iz grafita izolovali grafen. Ispostavilo se da je grafen najlakši, najtanji i najčvršći materijal ikada ispitivan. Vrlo jednostavne strukture, sastoji se samo od atoma ugljenika, grafen provodi i struju i toplotu, bolje od svih poznatih supstanci. Predviđa se da će u narednom periodu metalna vlakna u provodnicima, tranzistorima i baterijama biti zamenjena ugljeničnim. Na predavanju će biti reči o osobinama čudesnog grafena, kao i o karakteristikama dvodimenzionalnih (2D) materijala koje izgrađuju elementi iz grupe pniktogena: fosofor, antimon i bizmut.
24.10.
Dr Vladimir P. Beškoski, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu
Elementi periodnog sistema – skrivena tajna života na našoj planeti
Elementi Mendeljejevog periodnog sistema izgrađuju svet oko nas, od oblutka na plaži do udaljenih galaksija našeg Univerzuma. Oni su gradivni blokovi koji tvore sve predmete pa i sam život. Poznato je da je život na Zemlji baziran na ugljeniku, kao i da bez vodonika, kiseonika, azota, fosfora i sumpora ne bi postojali proteini, lipidi, šećeri, nukleinske kiseline. Bez makro i mikroelemenata naši enzimi ne bi bili funkcionalni a brojni metabolički procesi se ne bi odvijali. U osnovi svega stoje biogeohemijski ciklusi elemenata, putem kojih hemijski elementi putuju od neživih stvari/minerala do živih bića i nazad. Način i uslovi u kojima pojedini elementi oživljavaju je zadivljujuć a proučavanje ove oblasti nam može ukazati i na mogućnosti za postojanje života i na drugim planetama.
Na ovom predavanju biće reči o elementima koji izgradjuju živa bića na Zemlji i omogućuju brojne životne funkcije, o zvezdanoj prašini i elementima koji su nekada izgrađivali dinosauruse a danas su ugrađeni u naša tela.
31.10.
Dr Tamara R. Todorović, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu
Periodni sistem elemenata – od skice do remek-dela
Periodni sistem elemenata je jedno od najznačajnijih dostignuća nauke uopšte. Ova tvrdnja se, verovatno, najbolje može sagledati kroz misao Džona Emslija, pisca načno-popularnih knjiga, koji je rekao da ukoliko jednoga dana uspemo da stupimo u kominikaciju sa vanzemaljskom civilizacijom, možemo biti sigurni da će zajedničko za obe kulture biti uređen sistem elemenata koji će odmah biti prepoznat od strane oba inteligentna oblika života.
Zasluga za stvaranje Periodnog sistema elemenata pripada ruskom hemičaru Dmitriju Ivanoviču Mendeljejevu, koji je pre 150 godina rasporedio do tada poznate elemente u kolone i redove prema njihovim sličnim hemijskim i fizičkim svojstvima. Objavom Mendeljejevljeve tablice elemenata 1869. godine završena je transformacija hemijske nauke od srednjovekovne magične alhemije u carstvo moderne naučne strogosti. Ovo predavanje predstavlja osvrt na to kako je od jedne skice nastalo genijalno remek-delo – napoznatija tablica od 118 kvadrata sa simbolima elemenata od kojih su sastavljene sve hemijske supstance.