Ciklus EVOLUCIJA I MEDICINA
Evolucija, zarazne bolesti i imunitet
dr Đorđe Miljković, Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković
(7. 3. u 18 čas)
Ko-evolucija ljudi i patogenih mikroorganizama je dugotrajan i dinamičan proces. Tokom ovog odnosa neki mikroorganizmi su imali negativan uticaj na populacije ljudi, dok su se neki prilagodili domaćinu, te se sada smatraju blagotvornim za ljude. Ovo predavanje će predstaviti neke od primera negativnog i pozitivnog uticaja mikroorganizama na ljude. Takođe, biće predstavljena i opšta slika međuodnosa mikroorganizama i ljudi, kako iz evolucione perspektive, tako i iz perspektive sadašnjeg trenutka.
Evolucija i hronične bolesti
dr Biljana Stojković, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu,
(14. 3. u 18 čas)
Brojne hronične bolesti predstavljaju progresivnu disfunkciju metaboličkih i/ili fizioloških sistema ljudskog organizma. Budući da se prisustvo hroničnih bolesti može dovesti u vezu sa biološkom evolucijom ljudske vrste, ali i promenama u načinu života ljudi u savremenim civilizacijama, moguće je dublje razumeti razloge zbog kojih su incidence i prevalence ovih bolesti danas češće nego u bilo kom ranijem trenutku evolucione istorije čoveka. Primeri bolesti i njihovih genetičkih osnova jasno ukazuju na drevno poreklo različitih disfunkcija organizma i uticaj kulturne evolucije na ljudska biološka svojstva.
Evolucija i rak
dr Srđa Janković, Univerzitetska dečija klinika Tiršova,
(21. 3. u 18 čas)
U osnovi svih oblika raka počiva dubok poremećaj regulacije i kontrole umnožavanja, rasta, diferencijacije i programirane smrti ćelija, kao i dalekosežne promene mikrosredine zahvaćenih tkiva i organa. U skladu s tim, od raka (premda u nejednakoj meri) obolevaju praktično svi višećelijski organizmi. Posmatrana u svetlu evolucije, maligna oboljenja se ponajpre mogu shvatiti kao krajnja posledica kritičnog slabljenja ili gubitka bioloških mehanizama, odnosno regulatornih mreža koje objedinjuju životne funkcije na nivou ćelije ili sistema sa životom organizma kao celine. Istraživanja su pokazala da velika većina gena čije su mutacije povezane sa razvojem tumora vodi poreklo iz vremena evolucije najranijih višećelijskih organizama („urmetazoa“ ili „proto-metazoa“), a predložena je i hipoteza da bi rak mogao da predstavlja neku vrstu filogenetskog atavizma – povratka na „drevni“ režim integracije ćelijskih funkcija. Evolucioni aspekti kancerogeneze danas se sve više istražuju, u opravdanom nadanju da ćemo s njihovim boljim upoznavanjem steći nove mogućnosti u razvoju budućih, potencijalno delotvornijih strategija lečenja.
Evolucija i starenje
dr Eva Kamerer, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu,
(28. 3. u 18 čas)
Starenje je oduvek bilo zagonetka: još je Aristotel došao do zaključka da uzrok starenja i smrti ne može biti jednostavan, jer na osnovu istraživanja organizama i njihovih vrsta ne možemo da utvrdimo nikakvu vidljivu pravilnost. Ova zagonetka postala je još teža kada su pojave starenja i smrti počele da se posmatraju u perspektivi organske evolucije. Očekivali bismo da je prirodna selekcija eliminisala štetne procese koji stoje u osnovi starenja, međutim, to nije slučaj. Tema predavanja biće jedna od najznačajnijih evolucionih teorija starenja, prema kojoj je sistematsko propadanje organizma koje nastupa u kasnijem životnom razdoblju posledica činjenice da jedinke, tj. njihove osobine više ne predstavljaju predmet delovanja prirodne selekcije.