Mala sala u 18 sati. Ulaz slobodan.
GINGIVIT I PARODONTOPATIJA – HIRURŠKO LEČENjE ILI NE (11. 5. u 18.00)
Prof. dr Obrad Zelić, Stomatološki fakultet u Beogradu
.
PROMENI SVOJ OSMEH – FASETE ILI KRUNICE (18. 5. u 18.00)
Prof. dr Slobodan Dodić, Stomatološki fakultet u Beogradu
.
NEŽELjENA DEJSTVA LEKOVA – PROMENE U USNOJ DUPLjI KOJE VIĐAMO U KLINIČKOJ PRAKSI (25. 5. u 18.00)
Prof. dr Ana Pucar, Stomatološki fakultet u Beogradu
.
DA LI JE UZ POMOĆ IMPLANTATA UVEK MOGUĆE IZBEĆI MOBILNU PROTEZU (1. 6. u 18.00)
Prof. dr Snježana Čolić, Stomatološki fakultet u Beogradu
Dr Obrad Zelić, profesor univerziteta
GINGIVITI I PARODONTOPATIJE – HIRURŠKO LEČENjE ILI NE
Učestalost oboljenja desni, gingivitisa, je veoma velika i nastaje pod uticajem raznih faktora a najznačajniji je loša higijena usta. Javlja se veoma rano i uočena je i kod dece predškolskog uzrasta. U kasnijim fazama bolesti upalni proces se sa desni prenosi dublje u tkivo zahvatajući i viličnu kost. Ovakav patološki proces ugrožava sudbinu zuba, poznato je da broj zuba koje čovek izgubi zbog propadanja vilične kosti i klaćenja veći nego od njihovog karijesa. Predavanje će obuhvatiti savremene metode lečenja gingivita i parodontopatija, posebno hirurške zahvate koji se koriste u njihovom lečenju, a takođe, akcenat će biti stavljen i na prevenciju ovih oboljenja.
Dr Slobodan Dodić, profesor univerziteta
PROMENI SVOJ OSMEH – FASETA ILI KRUNICA
Sam pojam lepo u području usta i zuba obuhvata iznalaženje odgovarajuće relacije između zuba i usana i ovog kompleksa prema licu u celini. Utisak o lepom u području usta i zuba zavisi, pre svega od subjektivne predstave posmatrača, od njegovog osećaja za lepo, kao i od objekta posmatranja, kao što je izgled jednog lica, odnosno položaj jedne grupe zuba.
Gubitak prednjih zuba može nastati usled traume, karijesa, štetnih parafunkcija. Bez obzira na koji način je došlo do gubitka zuba zubi nemaju mogućnost prirodne regeneracije pa ih je neophodno rekonstruisati. Sa razvojem novih dentalnih materijala prenji zubi se mogu u potpunosti rekonstruisati po obliku, boji i veličini. Protetska rekonstrukcija u predelu fronta podrazumeva izradu krunica ili faseta kojima se može u potpunosti promeniti, oblik, boja i veličina zuba. Da bi uspešno rekonstruisali prednje zube i vratili prirodni oblik i boju zuba savremena stomatologija koristi različite gradivne materijale koji omogućavaju estetsku i funkcionalnu rekonstrukciju prednjih zuba. Razvoj keramičkih sistema u stomatologiji i želja da se metalna konstrukcija zameni keramikom razvijeni su brojni sistemi koji omogućavaju izradu keramičkih krunica i faseta. U toku rekonstrukcije prednjih zuba jako je bitno izabrati pravi modalite. Prednosti keramičkih faseta u odnosu na krunice su manje invazivni tretman odnosno manje se uklanja zubne supstance, međutim u nekim slučajevima nije moguće postići maksimalni estetski efekat. Keramičke krunice imaju svojih prednosti i nedostataka ali u određenim situacijama predstavljaju metodu izbora za okluzalnu rekostrukciju.
Keramička faseta ili keramička krunica, izbor je koji zavisi od mnogo faktora, ali definitivna odluka je na stomatologu koji će proceniti sve estetske i funkcijske parametre i odlučiti koji je modalitet terapije za datu situaciju najbolji.
Dr Ana Pucar, profesor univerziteta
NEZELjENA DEJSTVA LEKOVA – PROMENE U USNOJ DUPLjI KOJE VIĐAMO U KLINIČKOJ PRAKSI
Napredak medicine i farmaceutske industrije donosi nam mogućnosti lečenja brojnih sistemskih oboljena ali sa tim i sve veći broj pacijenata koji svakodnevno uzimaju jedan a često i više lekova u terapiji hroničnih bolesti. Suočeni smo sa činjenicom da pacijenti sve češće koriste lekove koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta, ali, svedoci smo i česte zloupotrebe lekova. Na žalost, lekovi imaju i svoje neželjene efekte koji se mogu maanifestovati u usnoj duplji.
Manifestacije neželjenog efekta lekova su brojne i raznovrsne, često kobinovane udruženim dejstvom leka, mikroorganizama oralne mikroflore i lokalnim faktorima sredine. Neželjeni efekti lekova su u nekim slučajevima blagi, posebno kada govorimo o terapijama akutih oboljenja, pa se pacijenti mogu žaliti na promenjen ukus u ustima, suvoći ili što je dosta često, razvoj oralne kandidioze. Sa druge strane, hronične terapije mogu imati prilično teške neželjene efekte koji zahtvaju dugotrajnu terapiju u više faza i obično podrazumevaju i zamenu postojećeg leka, u okvirima mogućnosti i kontrole sistemskog oboljenja. U kliničkoj praksi se susrećemo sa neželjenim efektima koji se manifestuju na sluzokoži usta i jezika, potpornom aparatu zuba, pljuvačnim žlezdama, neuropatijama, poremećajima ukusa, pigmentacijama, infekcijama i oticanjima orfacijalnog regiona.
Sve je jasnije da kao stomatolozi moramo znati koje lekove u terapiji hroničnih oboljenja pacijenti uzimaju, kakve neželjene efekte možemo očekivati i na koji način moramo modifikovati planiranu terapiju u slučaju da je lek uzročnih neželjenog efekta neophodan u očuvanju stabilnog zdravstvenog stanja našeg pacijenta.
Ovo predavanje pruža pregled najčešćih oralnih manifestacija neželjenog dejstva lekova u usnoj duplji, simptome i promene koji nam pomažu u pravilnoj dijagnostici kao i terapijskim mogućnostima ovakvih komplikacija.
Dr Snježana Čolić, profesor univerziteta
DA LI JE UZ POMOĆ IMPLANTATA UVEK MOGUĆE IZBEĆI MOBILNU PROTEZU?
Zahvaljujući intenzivnom razvoju implantologije poslednjih decenija unapređeno je protetsko zbrinjavanje bezubih i krezubih pacijenata. Ugradnjom implantata kod nedostatka jednog zuba izbegava se brušenje susednih zuba i postižu mnogo bolji estetski i funkcionalni rezultati nego kod izrade tročlanog mosta. Kod nedostatka većeg broja zuba (takozvano umetnuto bezubo sedlo) ugradnjom implantata premošćava se bezuba regija i na taj način izbegava nošenje parcijalne proteze i brušenje zdravih zuba u cilju izrade fiksne protetske nadoknade. Ako je prisutno terminalno bezubo sedlo jedini način da se obezbedi izrada fiksne protetske nadoknade, i na taj način izbegne parcijalna proteza, jeste ugradnja implantata. Posebnu kategoriju predstavljaju pacijenti sa nedostatkom svih zuba koji su pre pojave implantata bili osuđeni na totalnu protezu. Danas se oni uspešno zbrijnavaju fiksnim protetskim radom nakon ugradnje implantata. Međutim, na žalost, nisu svi bezubi pacijenti povoljni kandidati za fiksni protetski rad. Kod pacijenata sa jako uznapredovalom atrofijom viličnih kostiju nije moguća ugradnja dovoljnog broja implantata koji bi obezbedili izradu fiksnog protetskog rada, ali je uglavnom moguće ugraditi bar dva, odnosno četiri implantata koji će stabilizovati mobilnu protetsku nadoknadu i na taj način poboljšati kvalitet života ovih pacijenata.