Ciklus UPOZNAJTE ELEKTROHEMIJU (II deo)
U sklopu GODINE ELEKTROHEMIJE
ZAŠTO SVE KORODIRA I KAKO TO USPORITI (2. 10. u 18,00)
Prof. dr Jelena Bajat, Tehnološko-metalurški fakultet,
Univerzitet u Beogradu
ELEKTROHEMIJSKI BIOSENZORI (9. 10. u 18,00)
Prof. dr Milica Gvozdenović, Tehnološko-metalurški fakultet,
Univerzitet u Beogradu
2. oktobar 2020, 18 sati
Prof dr Jelena Bajat, Tehnološko-metalurški fakultet
Zašto sve korodira i kako to usporiti?
Korozija predstavlja razaranje materijala pod dejstvom spoljašnje sredine i njen naziv potiče od latinske reči corrodere, što znači nagrizati. Svi materijali se razlažu tokom vremena, ali različitim brzinama, najlakše se rastvaraju metali, pa se pojam korozije danas uglavnom posmatra kao razaranje metala. Korozija se javlja svuda i zato je ona veoma opasan i štetan fenomen. Usled korozije se ruše mostovi i zgrade, pucaju cevi, cure rezervoari sa hemikalijama, kao i cevi u našim kupatilima. Korodirani električni kontakti mogu da budu uzrok požara, korodirani metalni implantati u ljudskom organizmu dovode do trovanja krvi, zagađenje okoline je prouzrokovalo oštećenja usled korozije velikog broja umetničkih dela širom sveta. Korozija predstavlja opasnost i za bezbedno odlaganje radioaktivnog otpada, koji mora da se skladišti tokom desetina hiljada godina.
Suština korozije metala se sastoji u prelazu metala u stabilnije stanje, kao što su oksidi, hidroksidi, soli, itd. i zato je koroziju nemoguće sprečiti. Ali je proces moguće usporiti.
Kroz predavanje ćemo se upoznati kako se to postiže.
9. oktobar 2020, 18 sati
Prof dr Milica Gvozdenović, Tehnološko-metalurški fakultet
Elektrohemijski biosenzori
Elektrohemijski biosenzor, prema preporuci Komisije za Fizičku hemiju i Analitičku hemiju Međunarodne unije za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC), može da se definiše kao samostalni integrisani uređaj koji pruža specifične kvantitativne ili polu-kvantitativne analitičke informacije pomoću biološkog elementa prepoznavanja, odnosno biohemijskog receptora, koji je prostorno povezan sa elektrohemijskim pretvaračem i detektorom. Na ovaj način, elektrohemijski biosenzori ostvaruju veliku specifičnost nasleđenu od bioloških receptora i veliku tačnost i preciznost poreklom od elektrohemijskih tehnika detekcije. Ubrzani razvoj ove multidisciplinarne oblasti počinje šezdesetih godina prošlog veka kada su Klark (Clark) i Lajons (Lyons) konstruisali enzimsku elektrodu imobilizacijom enzima glukoza-oksidaze unutar membrane kiseonične elektrode i primenili je za kliničko određivanje nivoa glukoze u krvi. Danas se elektrohemijski biosenzori primenjuju u velikom broju oblasti: medicini, industriji hrane, farmaceutskoj industriji, zaštiti životne sredine. Razvoj tehnika imobilizacije i obilje bioloških receptora (enzimi, tkiva, antitela, nukleinske kiseline…) kao i nanostrukturizacija elektrodnih materijala, čini oblast elektrohemijskih biosenzora stalno atraktivnom kako u teorijskom tako i u praktičnom smislu.