Mala sala u 19.30. Ulaz slobodan.
Učestvuju: akademik Časlav Ocić, recenzent,
Jelena Popadić, novinarka „Politike“,
Milenko Pavlov, dramski umetnik
i autor
Jedan od najvažnijih elemenata srpskog nacionalnog interesa danas, jeste zaustavljanje urušavanja srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta. To urušavanje, započeto još dvema velikim seobama Srba pred turskim zulumom, intenzivirano je pre nekih sto godina, na početku Prvog svetskog rata, Niškom, a zatim i Krfskom deklaracijom. U njima je umesto ojačavanja Kraljevine Srbije, kasnije pobednice u ovom ratu, za njen ratni cilj proglašeno objedinjavanje južnoslovenskih naroda i zamena srpskog jugoslovenskim nacionalnim identitetom. Jedini pravi razlog za takvu, ispostavilo se riskantnu, pogrešnu i neostvarivu odluku, bila je namera da svi Srbi iz različitih krajeva žive u jednoj državi. Neostvariva ideja, jer se ispostavilo da su ostali narodi ujedinjeni u novostvorenoj državi, kao glavni cilj imali stvaranje sopstvenih nacionalnih država. Srbi su tu svoju nerealnu ideju platili visokom cenom. Sudbinu te ideje i krvavi raspad Jugoslavije dobro poznajemo. Po raspadu, odvojeni narodi su otpočeli fabrikovanje sopstvenih nacionalnih identiteta, na osnovi distanciranja i medijske stigmatizacije i proterivanja Srba. U takvim, često tragičnim okolnostima, Srbi iz dijaspore i u regionu, pre svega, iz egzistencijalnih razloga, dopuštaju postepeno urušavanje svog nacionalnog i kulturnog identiteta, odričući se njegovih značajnih elementa: jezika i pisma, nacionalnih običaja i predanja, pa čak i religije. O ovim i ostalim pitanjima, koja se otvaraju u razmatranju srpske istorije, detaljno se govori i obrazlaže u knjizi prof. dr Vladimira Prvulovića „Srpski nacionalni interes“.