PARTNERSKI ODNOSI U BRAKU

prof. dr sc. Tomislav Sedmak i prof. dr sc. Branko Ćorić, neuropsihijatri

(Tribine na Kolaracu: 16. i 23. april i 7. i 14. maj 2018. godine u 19.30h)

 

I – SAVREMENI BRAKOVI (16. IV)

  • Društvene okolnosti kao preduslovi za strukturaciju braka/porodice

(tranzicija, hibridnost ličnosti, strahovi, moral, krivica)

  • Vrste brakova
  • Osobine porodica
  • Razvod braka
  • Drugi brak

 

II – SISTEM ODNOSA U BRAKU (23.IV)

  • Žene i muževi – sazrevanje, od simbioze do autentičnosti, struktura ličnosti i šta nakon aktualizacije sebe
  • Prilagođenost: nivo partnerske usaglašenosti: dominacija-submisija (patrijarhat/matrijarhat, rodna posebnost)
  • Ljubomora (ljubav+mora), nasilje uz održavanje braka
  • Nasilje prema ženama, deci i vršnjački problemi

 

III – RODITELJSTVO: ODGAJANJE/PODIZANJE/VASPITANJE DECE (7. V)

  • Dinamika odnosa u roditeljstvu: od zadovoljstva do obaveze/odgovornosti

(mladi, zreli, stariji roditelji)

  • Faze u razvoju dece (razvojna ometanja)
  • Uloga očeva (tata i sin, tata i kćerka)
  • Uloga majki (mama i sin, mama i kćerka)
  • Braća i sestre, blizanci, usvojenici

 

IV –  NEUROTIČNOST/DISFUNKCIONALNOST BRAKA/PORODICE (14. V)

  • Uspešna/neuspešna individuacija potomaka
  • Opasnosti od stalne regresije: zbog preterane zaštite do zanemarivanja ili odbacivanja potomaka (neće me ni otac ni majka)
  • Hronična haotičnost (neurotičnost međuodnosa do psihotičnosti)
  • Sazrevanje, uprkos!… (rezilijencija)

 

                                                             *****

  

PARTNERSKI ODNOSI U BRAKU

SAVREMENI BRAKOVI

Govori se da je brak u funkciji bio-psiho-socijalne zajednice dvoje ljudi (ljubavi i prilagođavanja /razumevajućeg dopunjavanja/) još od ,,kako je sveta i veka” (prvi podaci iz starog Egipta i Mesopotamije) a, kako se primičemo našem vremenu, to je već uveliiko priča o prevazđenom društvenom spoju dvoje ljudi u kojem je najvažnija bila sposobnost prilagođavanja na date okolnosti zarad produženja vrste. Naravno, na vrhuncu društveno političkog razvoja u razvijenom kapitalizmu i socijalizmu, brak je istican kao glavna ,,radionica” za sticanje materijalnog bogatstva koje treba preneti u nasleđe ili dobro usavršiti radi daljeg nastavka i formiranja tradicije koja će se u nekim porodicama prenositi s kolena na koleno.

Takav, posebno važan brak označavan je kao kohezivno-individuacioni brak i smatrao se stabilnim i kvalitetnim. U njemu su dominirali poštovanje, toplina, jednakost i međusobna podrška. A, partneri su, koliko toliko, zadržavali autonomiju u pogledu prava na vlastite ciljeve i prijatelje. Njemu se pripisuje i odrednica tradicionalni brak jer se smatra da, kao takav opstaje, ukoliko ne dolazi do promene u tradicionlnom načinu gledanja na uloge muškaraca i žena.

Ipak, danas smo u prilično drugačijim okolnostima. Vreme tranzicije društava i dominacija liberalnog sticanja, uz veštinu prilagođavanja i nebiranja sredstava za osvajanje ciljeva, prilično je uzdrmalo muško/ženske odnose i promenilo uloge supružnika a samim tim i brakova. Kao posledica, javlja se izmenjena porodica u kojoj najviše trpe deca. Danas ćesto srećemo tzv. operske brakove koji se odlikuju intenzivnom privlačnošću između partnera, njihovom vezanošću, sa čestim svađama i pasioniranim vođenjem ljubavi, koji su kratkotrajni.  Međutim, sve više su zastupljeni i tzv. brakovi bez učešća (malo toga im je zajedničko i uz slaba osećanja i konfikte niskog intenziteta) i oni koje nazivamo uključenim – distanciranim brakovima u kojima jedna strana želi da iskaže i raspravlja problem, a druga ih, izbegava, poriče ili se povlači. Ovi brakovi naročito su teški za žene, jer, u braku bez ili sa malo učešća, žene se pate s obzirom da su osetljivije na emocionalno stanje od muškaraca. Upravo se pokazalo da se ovi uključeni – distancirani brakovi najčešće i razvode. Operski brakovi po kvalitetu funkcionisanja su negde u sredini, ali bliže disfunkcionalnosti.

U većini zemalja u svetu postoji porast razvoda brakova. Inače, razvod je jedna od najčešćih i profitnih ciljnih predstava, ne samo u užem socijalnom okruženju već i u savremenom pravu i advokaturi. Kada govorimo o odgajanju odnosno podizanju dece, treba podsetiti i na funkcionisanje tzv. drugog braka.

Jer, različite funkcionalne osobine nose porodice sa razvodima i drugim brakovima. Razvod nastaje kao rezultat napetosti i sukoba u odnosima dve osobe u kojima je svaka propustila da u odgovarajućoj meri zadovolji drugu. Razvod menja način porodičnog života pa se javljaju novi odnosi, ne samo u uzajamnim odnosima partnera i dece već i u odnosima šire zajednice kojoj su ranije pripadali. Postoje, međutim, razvedeni partneri koji privremeno dobro prevaziđu situaciju razvoda. Ipak, novi brak može drugog da uznemiri i ponovo pokrene potisnute netrpeljivosti i zamerke, što može ugroziti, i dovesti do poremećaja odnosa prema zajedničkom podizanju deteta koji se prethodno  činio zadovoljavajućim.

Drugim rečima, prisustvo dece otežava, kako razvod, tako i prilagođavanje na novonastale okolnosti, na uslove života pa se često može čuti da razvedeni muškarci i žene odbijaju mogućnost drugog braka ili izražavaju duboku sumnju u njega. Šta biva sa onima koji nastavljaju sa novim brakovima. Podaci nisu konzistentni. Tako, na primer, ima značajnih podataka o rivalstvu biološki različitih potomaka, pre svega kao posledica dinamike odnosa očeva/maćeha, majki/očuha. S druge strane, u velikom broju, podaci ukazuju na pojavu neurotičnih i nesiguirnih potomaka, a u poslednjih dve do tri decenije, upadljiv je porast različitih zavisnosti (marihuana, alkohol, teže droge, kocka) i besprizornih i delinkventnih pojedinaca među decom i adolescentima. Neki izuzeci ukazuju da su oni koji odrastaju sa očuhom a bez majki ipak manje skloni poremećenom ponašanju.

 

SISTEM ODNOSA U BRAKU   

            Ulazeći u brakove, žene i muževi, unose svoje nivoe strukrurisanja ličnosti u kojima poseduju više ili manje zrelih obrazaca ponašanja i sposobnosti igranja roditlejskih uloga. Načinom svog odvajanja iz primarnih porodica oni obeležavaju novonastale porodice i svoje potomke. To znači da se u novonastale brakove i  partnerske odnose značajno mešaju ne samo prisećanja već, ako su prisutni, i uticaji njihovih roditelja odnosno baba i deda. U porodicama gde su prisutna tri kolena (roditelji roditelja, roditelji nove dece) posebno je teško prilagođavanje na uzajamnost, bliskost, više topline, izbegavanja ometanja i sukoba i sl. Takvi odnosi obeleženi su različitim varijantama izbegavanje/sukobi i odbacivanje/napuštanje.

Povoljniji ishodi u ponašanju potomaka prilično zavise od uravnoteženog roditeljskog braka i sistema odnosa koji podržavaju zrelo ponašanje i transformaciju dece i adolescenata u  buduće roditelje. Doslednost  u razvoju koja povećava sigurnost kod potomaka oslanja se, ne samo na odnose među roditeljima, koji su veoma značajni, već i na nagonske potrebe same dece da budu drugačija od svojih roditelja i da, ulažući organizovani lični napor i rad mogu dostići i ostvariti sopstveni razvoj. Kroz stalno postavljanje pitanja i davanje sebi odgovora stiču uvid da bi se ranije izdvojili i udaljili od roditelja koji su nepovoljni. Takvi traže i nalaze pozitivne ličnosti van porodice učvršćujući odnose sa bližom i širom okolinom. Oni, ulažući napor, preuzimaju teške zadatke i odgovornost. Sređujući svoja bolna iskustva teže radu i lepoti što ih čini kreativnim ličnostima. Sposobni su da nalaze komično u tragičnom i spremni da se našale na sopstveni račun. Konačno, solidno razvijene ličnosti preko savesti proširuju želju za dobrim životom za sebe i druge. Ovo je samo dokaz da postoje i pojedinci potekli iz  brakova/porodica sa nepovoljnim uticajima koji su u stanju da postignu ličnu zrelost i povoljnu, da ne kažemo optimalnu socijalizaciju.

U takvim okolnostima, bez prevelike dominacije, ali obavezno prisutnih majki ili očeva, formira se i rodna raznovrsnost odnosno odgovarajuća ekspresija polnih osobina kada žena treba da je kulturološka ekspresija (konstrukcija) ženskog a muškarac muškog tela. U svetu, tokom poslednjih dve decenije postoje i zvanični istopolni brakovi. U mnogim slučajevima partneri podižu i vaspitavaju decu. Verovatno se pošlo od pretpostavke da: ako su pol i rod radikalno razdvojeni, onda ne mora biti da određeni pol mora postati određeni rod, drugim rečima ‘žena’ ne mora biti kulturološka konstrukcija ženskog tela a ‘muškarac’ ne mora prikazivati muško telo.

Prevelika emocionalna investiranja u strastvenu ljubav mogu da odvedu u štetnost ljubavi zbog potencijalnog preplavljivanja sebe drugom osobom i gubitka sopstvene ličnosti. Kod osetljivih i sumnjičavih partnera lako se sklizne u voljenje do smaranja odnosno ljubomore, odnosno teške poremećenosti i opasne paranoje. Sledstveno, sve se nastavlja predominacijom i krojenjem odnosa prema idejama ljubomornog/ne. To je jedan od ,,najjednostavnijih” puteva ka sukobima i nasilju. Izgleda da je u savremenom trenutku, pre svega u našim okolnostima, bračno/porodični sistem relativno često zaokupljen dominacijom patrijarhalnih odnosa s obzirom na veliki broj žena žrtava u brakovima. Ovakvo bračno stanje održava se manevrima nasilnika koji zastrašuje i izoluje žrtvu uz potpunu kontrolu (novca i kretanja) ali i uz povremene ,,nežnosti” a sve do ženine submisivnosti. Druga strana nasilja, ona sa strane žene, okreće se ili ka njenom ,,bekstvu u bolest” ili pak, neprekidnim okrivljavanjem muškarca i što je još teže, potomaka, sinova i kćerki kao primer pasivne agresije prema ukućanima. Nijedan muškarac (frustrirani, besni) i žena (submisivna, pasivno agresivna) ovakvog profila nisu ostvareni ljudi a najmanje dobri modeli za svoju decu, koja se u okruženju sa svojim vršnjacima nedovoljno dobro prilagođavaju tokom razvoja sopstvenih ličnosti.

 

RODITELJSTVO: ODGAJANJE, PODIZANJE, VASPITANJE DECE

Nije lako roditeljima naročito u prvoj, drugoj i trećoj godina života njihovog potomka, zbog izvanredno brzog razvoja deteta na svim planovima – motornom i        govornom, emocionalnom i socijalnom. Izvor mnogih briga i strahova kod roditelja upravo i jeste ova prva faza odrastanje i podizanja dece. Uz to ide i roditeljsko iskustvo kao mogući faktor (ne)prilagođenosti i (ne)snalaženju u podizanju dece. Obično se prepoznaje prilagođeniji roditeljski odnos prema nekom od  narednih potomaka, za razliku od više ispoljene brige oko prvenca. Skladan roditeljski par prepoznaje se toplim majčinim staranjem o detetu uz skladno očevo podržavanje njenih izliva ljubavi i osmšiljene anksioznosti odnosno brige.

Nekako po bio-psiho-socijalnim ljudskim osobinama u podizanju dece gradi se više odnosa: majka/potomak (dečak ili devojčica), otac/potomak (devojčica ili dečak). Pored toga, javljaju se i kombinacije sa blizancima i trojkama na rođenju što značajno podstiče pozitivno zajedničko roditeljsko  angažovanje. Teško je odabrati vreme roditeljstva koje je idealno za podizanje i vaspitavanje dece. Ali empirisjki zna se da su roditelji iz treće i četvrte decenije upravo  generacije koje garantuju prosečno uobičajeno roditeljsko ponašanje i aktivnosti oko podizanja i vaspitanja.

Nema ni jasno određene faze u kojoj bi trebalo da preovladaju uticaji majke ili oca, mada je, u prve tri godine naročito majka neophodna i od posebnog značaja, zbog totalne bliskosti pošto je izvor hrane tokom perioda sisanja. Krajem treće godine života posebno je interesantno dečije neću jer je to  i početak formiranja nove ličnosti. Što za roditelje često predstavlja prvi, teže rešivi konflikt, jer nije dobro ni dopuštanje niti zabrana tog negiranja, pošto iza njega stoji postepeno formiranje Ja deteta.

 

NEUROTIČNOST/DISFUNKCIONALNOST BRAKA/PORODICE

Skladne porodice odlikuju se prisustvom zrelih roditelja i značajnim stepenom razumevanja među svim članovima ove primarne grupe. Pozitivne emocije, razumevanje, uvažavanje i poštovanje, i solidno raspoređene uloge u korisnim, i aktivnostima od uzajamnog značaja (čistoća, pripremanje hrane, zabava, spavanje) jednom reči, sistem odnosa koji garantuju organizovano vreme u svakodnevici, koja ima tendenciju da se ponavlja, što zajedno predstavljaju suštinske osobine uspešnih porodica.

Nasuprot tome, porodice u kojima su odnosi hladni, odbacujući i izbegavajući uz česta odsustva iz kućnog miljea, ili pak, preteći, neprijateljski i praćeni sukobima do tuča i nasilja svih oblika, jesu disfunkcionalne u svom postojanju. Uvek se nameće pitanje, u kom pravcu se mogu odvijati raspleti u takvim porodičnim grupama. Neprekidan haos u odnosima ne garantuje nikakvu stabilnost osnovnih normi ponašanja. Šta više, to su obično porodice koje se manje ili više na razne načine rasturaju u različitim periodima (i na različitim uzrastima) što od, posebno dece, zahteva neuvremenjeno donošenje odluka kome će se prikloniti i kako preživeti u nepovoljnim okolnostima. Poslednjih decenija zbog tranzicije u društvu i porasta  nasilja među ljudima, veoma se mora voditi računa o ulozi države u porodičnoj zaštiti, naročito dece. Za očekivati je da se menjaju i uloge centara za socijalni rad, policije, sudova, zdravstvenih ustanova, obrazovnih institucija i nevladinih organizacija, dakle, čitave mreže državnih zaštitnih službi.

Ipak, treba podsetiti da snaga ljudskosti odnosno ljudske prirode često dovede do pozitivnog raspleta i relativno uspešnog odrastanja i pored ometajuće, neodgovarajuće porodične situacije. Polazeći od principa ljudske izdržljivosti (resilience) podsetimo se da, postoji dvodimenzionalna kontrola i korekcija ponašanja kod čoveka da bi se osujetili nepoželjni determinisani obrasci, kao i da bi se odbacili nepovoljni izbori autonomnog ponašanja. Jedna dimenzija kontrole je u samom čoveku u skladu sa postignutom samosvesti i samoprocenom. Druga dimenzija kontrole i korekcije je spolja, u drugim ljudima, u socijalnom okruženju, čemu pojedinac pripiše veću ili manju sposobnost i pravo procenjivanja i usmeravanja njegovog ponašanja. Ali, mora se uzeti u obzir učenje i potkrepljivanje povoljnih obrazaca ponašanja da bi se ispunili preduslovi za osnovnu nagonsku potrebu za drugim ljudskim bićima kroz stalnu razmenu introjektivne i projektivne identifikacije. Tako se ostvaruje humana socijalizacija neprekidnim procesom prilagođavanja i prihvatanja principa realnosti.