Циклус ДРУШТВО И ДИГИТАЛНИ МЕДИЈИ
Архитектонско мапирање и нови медији: профил једног града (Београд и Ријека у фокусу)
Др Наташа Јанковић, архитекта
Архитектонско мапирање има за циљ „вишеструко читање града” кроз успостављање односа између семиологија, и урбанизам, дијалог корисника и града, као и посматрање архитектуре као система знакова и метафора, односно средство комуникације. Као методологија архитектонско мапирање повезује и анализира: 1) важност архитектонског геста у процесу дефинисања и развоја територије града, 2) промену положаја од феноменолошког (формалног, формативног) ка критичком дискурсу посматрања архитектуре, а такође испитује 3) потенцијал интерпретативног наратива архитектуре и територије. Оваквим приступом, заснованим на семантици и метафорама, могуће је „прочитати” неке слојеве града – записе са терена (terRI[s]tories), односно посматрати архитектуру и територију као културни палимпсест, кроз процесе и материјалне слојеве њихових промена и развоја.
Излагање ће представити различите приступе коришћењу методе архитектонског мапирања, затим архитектонске мапе као резултат истраживања, као и испитивање нових медијских образаца за презентацију и дисеминацију резултата архитектонског истраживања:
1/ мапа као алат: методологија коришћена у оквиру докторске дисертације „Трансформација предеоне структуре у процесу развоја територије града: Београд друге половине XX века” (др Наташа Јанковић, ментор проф. др Владан Ђокић, УоБ – Архитектонски фалкултет, 2017. год);
2/ мапа као резултат: тематске мапе 20.20 stoRIes of Rijeka (20 terRI(s)tories – 20 архитектонских прича Ријеке XX века) представљају просторне секвенце из периода између 1920. године (године аутономије Ријеке) и 2020. године (када ће Ријека бити европска престоница културе) настале као резултат постдокторског истраживања „Architectural terRI(s)tories: mapping the process of city transformation” (UniRi – CAS SEE, 2017. год);
3/ мапа као медијум – архитектонско мапирање и нови медији:
– Дигитализовано друштво – друштвене мреже: употреба фразе (hashtag) #rijeka_terristories коришћене у оквиру Инстаграм странице Rijeka Terristories као део истраживачког пројекта „Re/I:translating terRI[s]tories: architectural stories about Rijeka’s territory” (UniRi – CAS SEE, 2018. год) у сврху методолошког испитивања нових медијских образаца за презентацију и дисеминацију резултата архитектонског истраживања, као и
– Дигитално проширена реалност – апликација проширене реалности (АР апп) о развоју Ријеке – у оквиру пројекта „Rijeka in Flux: Borders and Urban Change after World War II” (Универзитет Британска Колумбија, Канада, 2019. год) која је тренутно у процесу израде.
Циљ ових пројеката/истраживања био је формирање атласа архитектонских мапа – као својеврсни портрет града, настао кроз методолошка и тематска испитивања, као и проверу штампаних и нових медијских облика заступања и дисеминације резултата у циљу производње знања. Главни потенцијал на овај начин насталих мапа огледа се у њиховом доприносу производње знања о градовима, како међу струковном, тако и међу широм публиком, што је основни мотив ауторке – ширење знања и едукација у области архитектуре.
Др Наташа Јанковић, архитект, научни сарадник на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету и постдокторанд – истраживач сарадник на пројекту „Rijeka in Flux: Borders and Urban Change after World War II”, чији је носилац Универзитет Британска Колумбија (Канада). Двоструки је добитник стипендије за постдокторска истраживања на Свеучилишту у Ријеци – Центар за напредне студије југоисточне Европе. Активна је у различитим сферама архитектонског деловања – истраживање: објављује текстове у међународним часописима, књигама и конференцијама, али такође и активно организује конференције и радионице; пројектовање и дизајн: учествује на изложбама, бави се графичким дизајном, а архитектонску праксу остварује кроз студио N2M (који води заједно с двојицом колега – М&М у Београду); а такође се труди да све ово повеже и пренесе кроз архитектонско образовање: активно учествује у реализацији наставе на Архитектонском факултету у Београду од 2010. године, са посебним тежиштем на сарадњи са различитим националним и међународним институцијама и организацијама. Њени специфични истраживачки интереси односе се на тему релација између архитектуре и територије, архитектуре и природе, као и трансформације града и њеног мапирања. Тежи читању „прича са терена” – terri(s)tories (архитектонски исписи унутар територија), а жели и обележити територију стварањем архитектонског геста у природном окружењу, како би написала неку нову „причу са терена” – terri(S)tory.
Улаз слободан