У сарадњи са Секцијом за хемију животне средине Српског хемијског друштва
Четвртак, 8. 10. 2020. у 18 сати
Животна средина између науке и псеудонауке
Др Константин Илијевић, доцент, Универзитет у Београду Хемијски факултет
Иако је наука одавно постигла консензус око чињенице да су климатске промене предоминантно последица људског деловања у јавности и даље постоји велика доза неоправдане сумње у вези са овом појавом. Шта су узроци конфузије која прати климатске промене и како се наука носи са дезинформацијама које су у оптицају? Да ли је ово једина контраверзна тема на пољу животне средине или су се сличне ситуације јављале и код истраживања других глобалних феномена?
Четвртак, 15. 10. 2020. у 18 сати
Читање прошлости планете из леда
Слађана Савић, истраживач-приправник, Иновациони центар Хемијског факултета у Београду
Као да раде на великој слагалици, научници су од средине прошлог века почели анализе вишевековног леда. Анализом молекула воде у леду, заробљених гасова и честица открива се део по део прошлости планете Земље.
Састав слојева леда од пре више од сто хиљада година може показати каква је клима тада владала. Шта ови подаци значе данас нама када говоримо о глобалном загревању планете и климатским променама?
Четвртак, 22. 10. 2020. у 18 сати
Изотопска анализа олова у животној средини, археологији и геологији
Слађана Ђурђић, асистент, Универзитет у Београду, Хемијски факултет
Олово је један од најзаступљенијих токсичних метала у животној средини. Извори контаминације оловом могу бити вишеструки (оловни бензин, сагоревање угља, металуршке активности, спаљивање отпада). На основу укупне концентрације олова, извор загађења се не може индентификовати. Међутим, профил изотопског односа олова се може користити као „фингерпринт“ за идентификацију извора контаминације и загађења околине. Поред тога, анализом изотопског односа олова у археолошких узорцима, могуће је индентификовати старост геолошких формирања.
Четвртак, 29. 10. 2020. у 18 сати
Циклус угљеника у природи и антропогени утицај на њега
Др Гордана Гајица, научни сарадник, Институт за хемију, технологију и металургију, Београд
Циклус угљеника описује начин на који елемент угљеник кружи између биосфере, хидросфере, атмосфере, литосфере и геосфере кроз разне биогеохемијске процесе прелазећи из једног облика у други. Ти путеви су веома комплекси и понекад трају милионима година док један атом угљеника направи пун круг. Добро функционисање наше планете зависи од процеса којима угљеник природно циркулише кроз њу и од уравнотежености тих процеса. Укупна количина угљен-диоксида у атмосфери расте сваке године услед људских активности, што доводи до промене протока угљеника на Земљи, а то за последицу има климатске промене и процесе глобалног загревања.