Због поштовања епидемиолошких мера, број посетилаца на предавањима је ограничен. Молимо вас да своју обавезну бесплатну улазницу преузмете на билетарници Коларчеве задужбине (тел. 2630550).
Циклус ПИТАГОРЕЈЦИ
Четвртак, 5. 11. 2020. у 18.00
METАФИЗИКА, МАТЕМАТИКА И ФИЗИКА У ПИТАГОРЕЈСКОЈ ФИЛОЗОФИЈИ
Др Милош Арсенијевић, професор Филозофског факултета у Београду
Четвртак, 12. 11. 2020. у 18.00
ДА ЛИ ЈЕ ПИТАГОРА БИО МАТЕМАТИЧАР
Др Зоран Лучић, професор Математичког факултета у Београду
Четвртак, 19. 11. 2020. у 18.00
ПРОПОРЦИЈЕ И МУЗИКА
Др Зоран Лучић, професор Математичког факултета у Београду
Четвртак, 26. 11. 2020. у 18.00
СИМЕТРИЈЕ У ОБЈАШЊЕЊИМА ФИЗИЧКИХ И БИОЛОШКИХ ФЕНОМЕНА
Др Слободан Перовић, професор Филозофског факултета у Београду
Мала сала Коларчеве задужбине.
Проф. др Милош Арсенијевић
Метафизика, математика и физика у питагорејској филозофији
После кратког упознавања са занимљивостима везаним за Питагорин живот и његово религиозно-филозофско братство, објаснићемо античко значење појмова из наслова предавања. Посебно ће бити анализирано Аристотелово тврђење да су, за разлику од Јонских физичара, који су начела објашњења свега у природи тражили у самој материјалној природи која нас окружује, Питагорејци та начела преузели из једне друге науке. Та наука је математика, и тако је настала математичка физика. Биће показано како је учење о броју и пропорцији први пут примењено у објашњењу музичке хармоније, а што је везано за један од првих експеримената у историји науке. Потом ће бити објашњено како је у геометрији, због кризе настале открићем несамерљивости, та кризу превладана и зашто је чиста геометрија заменила аритметичку геометрију. И најзад, биће показано како је учење о броју и пропорцији примењено у Емпедокловој физици и зашто то представља парадигму модерне хемије.
Проф. др Зоран Лучић:
Да ли је Питагора био математичар
Прокло Питагори приписује откриће теорије ирационалних величина и конструкцију правилних тела. Аполодор тврди да је Питагора доказао да је квадрат на хипотенузи једнак збиру квадрата на катетама. Никомах Питагору помиње у контексту открића теорије пропорција. Ксенократ сведочи о Питагорином открићу нумеричких односа хармоничних музичких интервала. Аристотел тврди да се Питагора бавио математиком, посебно бројевима, али да касније није могао да одоли Ферекидовом чудотворству.
Па ипак, у савременој историографији је преовладао став према којем је потребно ослободити се мита о Питагори математичару. Родоначелнику питагорејства је преостало само Ферекидово чудотворство.
Проф. др Зоран Лучић:
Пропорције и музика
Платон је био мишљења да се аритметика односи само на учење о парним и непарним бројевима. Међутим, погледамо ли аритметичке књиге Еуклидових Елемената, приметићемо да се само 14 ставова IX књиге односи на парне и непарне бројеве. Остали ставови VII, VIII и IX књиге односе се углавном на пропорције и непрекидне пропорције. Разлог Платоновог става о томе шта је садржај аритметике треба тражити у томе што је и у његово време било распрострањено мишљење да теорија пропорција не припада аритметици, већ музици. Разуме се, ово мишљење има своје корене у раном питагорејству. Питагорин експеримент на монокорду је морао имати пресудну улогу у његовом формирању. Одговор на питање шта је могао бити садржај питагорејске музичке теорије потражићемо у Еуклидовој краткој расправи Канонски пресек (Sectio Canonis).
Др Слободан Перовић:
Симетрије у објашњењима физичких и биолошких феномена
Различите врсте симетрија и нарушавања симетрија микрофизичких и макрофизичких својстава представљају кључне параметре у многим савременим теоријама у разним областима физике, попут физике честица, квантне теорије поља, или космологије. У последњих неколико деценија емпиријска истраживања указују да таква врста својстава игра и суштинску улогу у многим биолошким процесима. Представићемо нека интересантна објашњења ове врсте, осврнути се на историју њиховог развоја почев од Античке Грчке, као и на неке генералне епистемолошке и метафизичке импликације које следе из њихове употребе у наведеним областима науке.