Настављајући дугогодишњу сарадња са Научним друштвом Србије Центар за предавачку делатност Коларчеве задужбине је са Одељењем природно-математичких наука овог друштва припремио нову серију предавања из области природних наука. Аутори предавања су наши познати и уважени стручњаци у својим областима. Ова предавања су истовремено и инаугурациoна за њихов пријем у Научно друштво Србије.
Жељко Чупић, ИХТМ, Београд Наизменичне реакције
Као и у електротехници, где су у употреби упоредо и једносмерне и наизменичне струје, у физичкој хемији, органској и неорганској хемији, у биохемији и другим сродним наукама, постоје и проучавају се реакције и процеси који се одвијају у једном смеру или у оба смера наизменично. Међутим, и само постојање наизменичних реакција, данас познатих под називом осцилаторне реакције, дуго је оспоравано јер се сматрало да је противно основним принципима термодинамике. У овој области није се у право време појавио научник попут Николе Тесле који би се изборио за њихово разумевање и схватање неограничених потенцијала који леже у наизменичним реакцијама, тако да се прве значајне примене тек истражују у нашем времену, готово 100 година након открића прве хомогене осцилаторне реакције. У овом предавању биће речи о резултатима таквих савремених истраживања усмерених на примене наизменичних реакција у дизајнирању нових материјала, уређаја и технологија. Биће речи о неким паметним материјалима, селективним катализаторима, суперосетљивим сензорима, о могућим новим хемијско-технолошким процесима и медицинским третманима заснованим на наизменичним реакцијама.
Зоран Стевановић, Рударско-геолошки факултет у Београду Глобални изазови коришћења подземних водних ресурса – Природни и антропогени притисци
Већи део светске популације користи за пиће подземне воде као најквалитетнији природни водни ресурс. Међутим, у далеко већем обиму подземне воде користе се у наводњавању пољопривредних површина, и у аридном делу света практично су услов производње хране. Демографски раст, климатске промене, неконтролисано загађивање, највеће су претње очувању и одрживом коришћењу подземних водних ресурса. Контрола експлоатације, инжењерска решења регулације протицаја, и мере превентивне заштите од загађивања, једини су релевантни одговори на ове претње.
Јасмина Димитрић Марковић, Факултет за физичку хемију у Београду Пoлифеноли: антиоксиданси и нешто више
Оксидациони стрес је стање ћелије у коме концентрација реактивних радикалских врста превазилази одбрамбене капацитете ендогених антиокидационих система заштите. Повећани степен оксидационог стреса може бити један од фактора који учествује у настанку великог броја, ако не и свих, акутних и хроничних обољења.
Полифеноли су по структури полихидроксилована једињења са више бензенских прстенова. Претпоставља се да је биолошка и физиолошка активност полифенола првенствено последица њиховог антоксидационог дејства. Антиоксидациона активност полифенола остварује се на више начина, како у њиховим директним реакцијама са слободним радикалима тако и индиректним путем, копигментацијом и комплексирањам са металним јонима, инхибицијом ензима, елиминацијом синглетног кисеоника, смањењем степена липидне пероксидације, заустављањем фазе пропагације у којој се стварају хидро-перокси липиди или уклањањем оксидацијом оштећених биомолекула.
Петар Аџић, Физички факултет у Београду Велики хадронски сударач – LHC: Најсложенији инструмент – телескоп за изучавање квантног универзума
Да бисмо изучавали феномене у природи који су необјашњени или представљају још увек мистерију, неопходно је да разумемо како природа фукционише на свом најфундаменталнијем нивоу. Стандардни модел (СМ), владајућа теорија у физици честица, омугућила је описивање најелементарнијих делова метарије са највећом познатом прецизношћу на тренутно доступним енергијама, као и прецизно описивање три интеракције у природи које одређују понашање најелементарнијих делова материје.
Стандардни модел је заснован на кватној теорији поља чију основу представља квантна електродинамика, најпрецизнија теорија у физици. Да ли СМ и квантна теорија уз чију помоћ разумемо највећи део феномена изучавајући микросвет, може да нам помогне да откријемо феномене и многе тајне које крије универзум од самог постанка: одсуство антиматерије, недостајућа маса, постојање и објашњење црних рупа, тамна материја, тамна енергија? Може лиу том изучавању да нам помогне један од најсложенијих инструмената који је људски ум икадастворио, Велики хадронски сударач – LHC у ЦЕРН-у?