Понедељак 12.3.
Мала сала, у 18
ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ КОНТЕКСТ И ПИТАЊЕ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА
Учествују: др Зорица Ивановић, др Илдико Ердеи, др Марина Симић и МА Лара Кончар
Модераторке др Даша Духачек и др Тамара Џамоња Игњатовић
Понедељак 19.3.
Мала сала, у 18
ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ КОНТЕКСТ И ПИТАЊЕ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА (II)
Учествују: др Јелена Вишњић, др Лидија Радуловић, МА Нађа Духачек и МА Христина Цветичанин Кнежевић
Модераторке др Даша Духачек и др Тамара Џамоња Игњатовић
Понедељак 26.3.
Мала сала, у 18
Циклус МАНИФЕСТАЦИЈЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ НАСИЉА ПРЕМА ЖЕНАМА И ЗАКОНСКА ЗАШТИТА ОД НАСИЉА У ПОРОДИЦИ
Учествују: др Тања Игњатовић, МА Марија Анђелковић, Вања Мацановић и Биљана Славковић
Модераторке др Даша Духачек и др Тамара Џамоња Игњатовић
12. март у 18 сати:
Друштвено-економски контекст и питање родно заснованог насиља:
Од „структурног насиља“ до „континуума насиља“ – ка ширем разумевању РЗН (др Зорица Ивановић)
О питању РЗН у контексту незапослености и нових радних пракси – етнографски приступ (др Илдико Ердеи)
Родна перспектива сезонског рада – може ли се говорити о структурном насиљу? (Лара Кончар, МА)
Трговина људима – сексуална и радна експлоатација жена (Марија Анђелковић, МА)
Истраживање јавних/практичних политика „одоздо“ – етнографија центра за социјални рад (др Марина Симић)
19. март у 18 сати:
Друштвено-економски контекст и питање родно заснованог насиља (2):
Медијске поруке о РЗН и парадокси “оснаживања” жена (др Јелена Вишњић)
Родно засновано дигитално насиље на друштвеним мрежама (Христина Цветичанин Кнежевић, МА)
Образовне политике и питање РЗН (Нађа Духачек, МА)
Када се о религији може говорити као о виду културног и РЗН? (др Лидија Радуловић)
26. март у 18 сати:
Манифестације и карактеристике насиља према женама и законска заштита од насиља у породици:
Насиље према женама у партнерском односу и у породици – како га препознати и индивидуални план заштите и подршке (др Тања Игњатовић)
Превентивна заштита – нови Закон о спречавању насиља у породици – хитне мере заштите (Вања Мацановић)
Насиље као траума – стратегије превладавања, опоравак и оснаживање жена (Биљана Славковић)
Друштвено-економски контекст и питање родно заснованог насиља (1, 2)
Родно засновано насиље и насиље над женама не представљају индивидуалну патологију и одговорност већ друштвени феномен чије разумевање и сузбијање захтева анализу ширег политичко-економског и друштвено-културног контекста у коме се овај вид насиља појављује и истрајава. Како је родно засновано насиље увек повезано са ширим односима неједнакости, није довољно пажњу усмеравати само на директне, интерперсоналне видове насилних пракси већ и на оне мање видљиве и често тешко уочљиве облике попут структурног и симболичког насиља који насиље стварају и обнављају тако што одржавају неједнакости, маргинализују особе и/или групе и ограничавају могућност њиховог деловања. Различити облици родно заснованог насиља упућују на аналитичку корисност концепта „континуума насиља“ који укључује како физичко и симболичко тако и структурно насиље и структурне неједнакости које за исходиште имају насилне праксе.
Иако родно засновано насиље подразумева различите и вишеструке облике насиља засноване на родном идентитету или изразу, излагања ће бити усмерена пре свега на питања у вези са насиљем над женама у контексту савремених друштвених, економских, политичких и културних процеса и промена: Да ли је и на који начин „физичка сигурност жена и њихова слобода (од насиља)“ повезана са економским условима у дому, заједници и у транснационалном оквиру? Може ли се говорити о структурном насиљу и родно заснованом насиљу у контексту незапослености, сезонског рада и нових радних пракси. Које нам увиде у вези са овим питањима пружају етнографска истраживања о искуствима различитих категорија жена у различитим локалним срединама? Како је насиље у породици повезано са трговином женама у сврху сексуалне и радне експлоатације? Који фактори доприносе трговини људима и како препознати ризике? Које врсте подршке стоје на располагању жртвама трговине људима? Шта нам етнографско истраживање у једном центру за социјални рад говори о институционалном спровођењу и креирању политика против насиља над женама на локалном нивоу? Какве су медијске поруке о родно заснованом насиљу и зашто можемо говорити о парадоксима „оснаживања“ жена у медијским кампањама ? Зашто дигитално насиље на друштвеним мрежама, па и насиље против жена, треба узети за озбиљно? Шта нам говори расправа о образовним политикама и превенцији родно заснованог насиља и насиља над децом? Када се о религији може говорити као о виду културног и родно заснованог насиља?
Манифестације и карактеристике насиља према женама и законска заштита од насиља у породици (3)
Насиље према женама у партнерским односима и у породици представља кршење људских права и облик дискриминације жена. То је озбиљан деликт који има негативан утицај на права појединца и друштвену заједницу, који захтева снажне и ефикасне одговоре државних органа, организација и појединаца, који се баве овом проблематиком. Доживљено насиље предсатвља трауматско искуство које може да има бројне последице. Било који облик насиља, или сам страх од насиља, представљају претњу по здравље жене, њено физичко, психичко и социјално благостаље. Заштита права жртава и стварање система који поштује њихову приватност, достојанство и аутономију представљају основне принципе добре праксе надлежних служби. Разговор са женама које су изложене насиљу захтева бригу, стрпљење и осетљивост професионалаца.
Како да жене препознају ране знаке насиља у партнерском односу? Који фактори представљају ризик од тешког насиља и повређивања? Које групе жена су посебно осетљиве на насиље? Шта су стандарди заштите жена од насиља у међународним уговорима које је Србија прихватила? Какву превентивну заштиту омогућава нови Закон о спречавању насиља у породици? Како се жене носе са трауматским искуством, које стратегије превладавања развијају? Како пружити подршку и оснажити жене, сачинити индивидуални план заштите и подршке жртви насиља? Како је насиље у породици повезано са трговимом женама у сврху сексуалне и радне експлоатације? Који фактори доприносе трговини људима и како препознати ризике? Које врсте подршке стоје на располагању жртвама трговине људима?