Циклус УПОЗНАЈТЕ ЕЛЕКТРОХЕМИЈУ (II део)
У склопу ГОДИНЕ ЕЛЕКТРОХЕМИЈЕ
ЗАШТО СВЕ КОРОДИРА И КАКО ТО УСПОРИТИ (2. 10. у 18,00)
Проф. др Јелена Бајат, Технолошко-металуршки факултет,
Универзитет у Београду
ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКИ БИОСЕНЗОРИ (9. 10. у 18,00)
Проф. др Милица Гвозденовић, Технолошко-металуршки факултет,
Универзитет у Београду
2. октобар 2020, 18 сати
Проф др Јелена Бајат, Технолошко-металуршки факултет
Зашто све кородира и како то успорити?
Корозија представља разарање материјала под дејством спољашње средине и њен назив потиче од латинске речи corrodere, што значи нагризати. Сви материјали се разлажу током времена, али различитим брзинама, најлакше се растварају метали, па се појам корозије данас углавном посматра као разарање метала. Корозија се јавља свуда и зато је она веома опасан и штетан феномен. Услед корозије се руше мостови и зграде, пуцају цеви, цуре резервоари са хемикалијама, као и цеви у нашим купатилима. Кородирани електрични контакти могу да буду узрок пожара, кородирани метални имплантати у људском организму доводе до тровања крви, загађење околине је проузроковало оштећења услед корозије великог броја уметничких дела широм света. Корозија представља опасност и за безбедно одлагање радиоактивног отпада, који мора да се складишти током десетина хиљада година.
Суштина корозије метала се састоји у прелазу метала у стабилније стање, као што су оксиди, хидроксиди, соли, итд. и зато је корозију немогуће спречити. Али је процес могуће успорити.
Кроз предавање ћемо се упознати како се то постиже.
9. октобар 2020, 18 сати
Проф др Милица Гвозденовић, Технолошко-металуршки факултет
Електрохемијски биосензори
Електрохемијски биосензор, према препоруци Комисије за Физичку хемију и Аналитичку хемију Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUPAC), може да се дефинише као самостални интегрисани уређај који пружа специфичне квантитативне или полу-квантитативне аналитичке информације помоћу биолошког елемента препознавања, односно биохемијског рецептора, који је просторно повезан са електрохемијским претварачем и детектором. На овај начин, електрохемијски биосензори остварују велику специфичност наслеђену од биолошких рецептора и велику тачност и прецизност пореклом од електрохемијских техника детекције. Убрзани развој ове мултидисциплинарне области почиње шездесетих година прошлог века када су Кларк (Clark) и Лајонс (Lyons) конструисали ензимску електроду имобилизацијом ензима глукоза-оксидазе унутар мембране кисеоничне електроде и применили је за клиничко одређивање нивоа глукозе у крви. Данас се електрохемијски биосензори примењују у великом броју области: медицини, индустрији хране, фармацеутској индустрији, заштити животне средине. Развој техника имобилизације и обиље биолошких рецептора (ензими, ткива, антитела, нуклеинске киселине…) као и наноструктуризација електродних материјала, чини област електрохемијских биосензора стално атрактивном како у теоријском тако и у практичном смислу.