ШТА ЈЕ ЕЛЕКТРОХЕМИЈА (6. 3)
Проф. др Игор Пашти , Факултет за физичку хемију, Универзитет у Београду
ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКА ЕНЕРГИЈА: садашњост и будућност мобилности (13. 3)
Проф. др Бранимир Гргур, Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду
ЗАШТО СВЕ КОРОДИРА И КАКО ТО УСПОРИТИ (20. 3)
Проф. др Јелена Бајат, Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду
ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКИ БИОСЕНЗОРИ (27.3)
Проф. др Милица Гвозденовић, Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду
- март 2020.
Проф. др Игор Пашти, Факултет за физичку хемију
Шта је електрохемија?
Замислимо како би изгледали наши животи без открића из области електрохемије. Да ли бисмо имали мобилне телефоне и лаптопове? Како бисмо стартовали аутомобиле? Да ли бисмо били везани каблом за електричну мрежу цео дан? Да ли бисмо имали преносну медицинску опрему? Електрохемија утиче на наше животе сваки дан, а да тога нисмо ни свесни! У оквиру предавања биће представљени основни концепти електрохемије као фундаменталне науке, али и бројни примери примене електрохемије у свакодневном зивоту.
- март 2020.
Проф. др Бранимир Гргур, Технолошко-металуршки факултет
Електрохемијска енергија – садашњост и будућност мобилности
Мобилни и паметни телефони, лаптоп рачунари, електрични аутомобили, соларне ћелије и сл. омогућавају мобилност људи широм света и могућност неограничених контаката. Све ово би било немогуће без једног посебног вида енергије која се добија из електрохемијских извора. Данас се углавном користи неколико врста електрохемијских извора: акумулатори, суперкондензатри и горивни галвански спрегови који омогућавају ограничену мобилност због неопходности честих пуњења. У блиској будућности усавршавањем и развојем метал-ваздух система, електрохемијских фотонапонских претварача, проточних редокс акумулатора за складиштење електричне енергије обновљивих извора значајно ће се повећати мобилност и квалитет живота.
- март 2020.
Проф. др Јелена Бајат, Технолошко-металуршки факултет
Зашто све кородира и како то успорити?
Корозија представља разарање материјала под дејством спољашње средине и њен назив потиче од латинске речи corrodere, што значи нагризати. Сви материјали се разлажу током времена, али различитим брзинама, најлакше се растварају метали, па се појам корозије данас углавном посматра као разарање метала. Корозија се јавља свуда и зато је она веома опасан и штетан феномен. Услед корозије се руше мостови и зграде, пуцају цеви, цуре резервоари са хемикалијама, као и цеви у нашим купатилима. Кородирани електрични контакти могу да буду узрок пожара, кородирани метални имплантати у људском организму доводе до тровања крви, загађење околине је проузроковало оштећења услед корозије великог броја уметничких дела широм света. Корозија представља опасност и за безбедно одлагање радиоактивног отпада, који мора да се складишти током десетина хиљада година.
Суштина корозије метала се састоји у прелазу метала у стабилније стање, као што су оксиди, хидроксиди, соли, итд. и зато је корозију немогуће спречити. Али је процес могуће успорити.
Кроз предавање ћемо се упознати како се то постиже.
- март 2020.
Проф. др Милица Гвозденовић, Технолошко-металуршки факултет
Електрохемијски биосензори
Електрохемијски биосензор, према препоруци Комисије за Физичку хемију и Аналитичку хемију Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUPAC), може да се дефинише као самостални интегрисани уређај који пружа специфичне квантитативне или полу-квантитативне аналитичке информације помоћу биолошког елемента препознавања, односно биохемијског рецептора, који је просторно повезан са електрохемијским претварачем и детектором. На овај начин, електрохемијски биосензори остварују велику специфичност наслеђену од биолошких рецептора и велику тачност и прецизност пореклом од електрохемијских техника детекције. Убрзани развој ове мултидисциплинарне области почиње шездесетих година прошлог века када су Кларк (Clark) и Лајонс (Lyons) конструисали ензимску електроду имобилизацијом ензима глукоза-оксидазе унутар мембране кисеоничне електроде и применили је за клиничко одређивање нивоа глукозе у крви. Данас се електрохемијски бисензори примењују у великом броју области: медицини, индустрији хране, фармацеутској индустрији, заштити животне средине. Развој техника имобилизације и обиље биолошких рецептора (ензими, ткива, антитела, нуклеинске киселине…) као и наноструктуризација електродних материјала, чини област електрохемијских биосензора стално атрактивном како у теоријском тако и у практичном смислу.