Циклус НАСТАЊИВОСТ: КЉУЧНИ ПОЈАМ АСТРОБИОЛОГИЈЕ
Ауторски циклус предавања др Милана М. Ћирковића,
научног саветника Астрономске опсерваторије Београд
– Настањивост свемира (17.5)
– Настањивост галаксија (24.5)
– Настањивост планета (31.5)
– Eгзотична настањивост: мала тела, јовијанске атмосфере и други нестандардни хабитати (7.6)
Мала сала, четвртком у 18 сати. Улаз слободан.
- Настањивост свемира
У уводном предавању биће дат кратак пресек епистемолошког и методолошког значаја појма настањивости за савремену астробиологију. Затим ће бити размотрен проблем „финих подешавања“, односно антропичких коинциденција које су утемељене у емпиријској чињеници настањивости нашег свемира, на задовољавајући начин описаног Новим стандардним космолошким моделом. На тај начин, биће дата неопходна космолошка „сценографија“ наспрам које се одигравају сва модерна астробиолошка истраживања, као и перспективе за плодотворну интердисциплинарну сарадњу космологије и фундаменталне физике на једној, и астробиологије на другој страни.
- Настањивост галаксија
На овом предавању биће уведен појам Галактичке настањиве зоне и биће разрађена веза настањивости са хемијском еволуцијом галаксија и катастрофичким догађајима као што су супернове или гама-блескови који утичу на настањивост земљоликих планета. Такође ће бити презентовани неки од резултата савремене теоријске астробиологије који се односе на расподелу старости потенцијално настањивих планета и нумеричке симулације галактичке настањивости којима се већ извесно време са успехом баве и београдски астрономи.
- Настањивост планета
Планете се практично по дефиницији сматрају главним актерима астробиолошке драме, те ћемо у овом предавању размотрити стандарде настањивости земаљских планета, циркумстеларну настањиву зону и поједине примере из разноликох „зоолошког врта“ екстрасоларних планета. Биће такође речи и о изузетно контроверзној хипотези „ретке Земље“ која је у време своје појаве (2000. године) представљала први озбиљни теоријски оквир за евалуацију астробиолошких хипотеза.
- Егзотична настањивост: мала тела, јовијанске атмосфере и други нестандардни хабитати
Наша антропоцентрична везаност за планете не треба да нас заслепи толико да се не позабавимо и другим могућим хабитатима, попут сателита џиновских планета, као и њихових атмосфера, али и објеката као што су астероиди, комете и џиновски међузвездани облици. Сви ови егзотични потенцијални хабитати тестирају, на начин који има научнофантастичне елементе – али без пежоративне конотације – саме концептуалне границе појма настањивости.
Милан М. Ћирковић (р. 1971. у Београду) научни је саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Оксфордског универзитета. Дипломирао је теоријску физику на Физичком факултету у Београду 1994. Одбранио је докторат из астрофизике на Државном универзитету Њујорка у Стони Бруку 2000. године, где је претходно магистрирао из геонаука, 1995. Његови главни истраживачки интереси су у областима астрофизичке космологије, астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. Један је од уредника Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, 2008; Ризици глобалних катастрофа, Хеликс, 2011) која је позитивно оцењена и представљена у бројним светским научним гласилима. Аутор је првог уџбеника из вангалактичке астрономије на јужнословенским језицима (Увод у вангалактичку астрономију, Универзитет у Новом Саду, 2008). Објавио је до сада 4 монографије (најновија је The Great Silensе: Science and Philosophy of Fermi’s Paradox, Oxford University Press 2017, у штампи) и око 150 научних, стручних и прегледних радова у истраживачким часописима и зборницима, као и преко 100 есеја, популарних и новинских текстова. Превео више књига, укључујући наслове Ричарда Фајнмена, сер Роџера Пенроуза, Пола Дејвиса и Дејвида Раупа.