Мала сала у 19.30
Учествују:
Нада Вељић, директорка Библиотеке,
Сандра Трипковић, преводилац,
Дејан Ацовић, библиотекар и преводилац
и Аница Ђоковић, проф. српског језика и књижевности
Издавачка делатност Библиотеке „Браћа Настасијевић“
Поред своје основне делатности и организације културних догађаја, Библиотека „Браћа Настасијевић“ већ се деценију и по окушава и у свету издаваштва. У издавачком програму најпре су се нашли завичајни аутори – Момчило Настасијевић, Драгиша Васић, Тадија Костић – а потом и прегаоци који су у одређеном времену обележили културни живот локалне заједнице, Срећко Јовановић, оснивач „Дечјих новина“, на пример.
Поред монографских публикација, Библиотека већ петнаест година издаје и свој годишњак „Слово Ћирилово“ – својеврсни културни летопис у којем се, поред основне библиотечке проблематике, налазе и прилози из богате културне прошлости и савремености Рудничко-таковског краја.
Развијајући своју издавачку позицију и радећи на широј својој видљивости, што је императив времена за сваку културну институцију, и проширујући поља деловања и интересовања, Библиотека 2016. године покреће едицију „Србија и Балкан“. Намера едиције јесте истраживачко откривање текстова који третирају овако намерно широко формулисану тематику, њихова обрада, превођење, уколико су на страним језицима, и презентовање заинтересованој читалачкој јавности. Главни фокус јесте, такође, на мање познатим ауторима и онима који су престали бити предмет ширег интересовања, али заслужују да се подсети на њихово дело.
На новим насловима интензивно се ради у редакцији издавачке делатности, а до сада објављени су следећи:
Виктор Берар, Одабране стране о Србији и Балкану
За сам почетак едиције приређена је и преведена збирка текстова француског хеленисте и политичара Виктора Берара (1864-1931), једне од најистакнутијих интелектуалних фигура Француске прве половине XX века. Поред тога што је био осведочени пријатељ Србије и српског народа – познат је, поред осталог, и као покретач иницијативе за Српски дан у Француској, 26 марта 1915. – и „Балканац по занату“, по речима нашег великог романисте Миодрага Ибровца, Берар је проницљиви аналитичар сложене и прошлошћу оптерећене балканске стварности, чији увиди и даље остају актуални. Намера ове кратке збирке јесте упознавање наше шире јавности са Бераровим делом те подстицај за даље његово изучавање.
Милош Богићевић, Солунски процес – јун 1917
Књига др Милоша Богићевића (1876-1938), српског правника и дипломате, донета је у преводу са француског језика. Представља збирку публицистичких написа намењених француској читалачкој публици. Обрађује живот и деловање пуковника Драгутина Димитријевића Аписа, потом организације „Црна рука“ те њихову умешаност у догађаје који су били увод у избијање Великог рата. Такође, на бази докумената и исказа сведока, међу којима се нашао и један Мустафа Голубић, Богићевић испитује, вехементно и са пуним уверењем у исправност својих ставова, одговорност тадашње српске владе и војног врха за немиле и трагичне догађаје, нарочито подвргавајући анализи познати Солунски процес на којем су пуковник Димитријевић и његови сарадници, у позадини чувеног фронта који ће довести до ослобађања земље, били осуђени на смрт стрељањем. Аутор и његово дело још за живота постали су предмет контроверзе која га прати и данас, међутим, његове су ставове испитивали и користили и писци обимних монографија о пуковнику Димитријевићу и атентату у Сарајеву, Владимир Дедијер и Васа Казимировић. Поред свега, такође лишени било каквих тежњи за јефтиним сензационализмом, налазимо да је овакав текст потребан на нашем језику, како би се што боље упознали догађаји који су били од немерљиве важности за читав народ и државу.
Божидар Карађорђевић, Путевима Балкана – путописна проза
Књига у преводу са француској језика доноси путописне наративе принца Божидара Карађорђевића (1862-1908), другог сина кнеза Ђорђа Карађорђевића и његове жене Сарке, Саре, Анастасијевић. Његов деда, кнез Алекса, најстарији је син Карађорђа Петровића. Лишен династичких и политичких амбиција, принц Божидар свој радни и животни век провео је као уметник, писац и преводилац; био је пријатељ бројних интелектуалних и друштвеник фигура Француске, међу којима се посебно истичу Пјер Лоти и Марија Башкирцева. Путник и радозналац, по речима професора Стевана К. Павловића, путовао је Балканом, Скандинавијом, северном Африком и многим другим крајевима; његово ремек-дело јесте путопис о Индији који и данас плени својом снагом и садржајем. У едицији „Србија и Балкан“, принц Божидар Карађорђевић представљен је путним записима са Балкана – Србије, Босне и Херцеговине, Далмације, Албаније, Косова и Свете Горе, које је објављивао у угледној француској периодици. Живи и јасни описи јужнословенског простора, који поима као јединствену целину, сликарско око и импресионистички сентимент који носе са собом, и данас доносе задовољство у читању и дуго се задржавају у свести читаоца.