Мала сала у 19.30. Улаз слободан.

 

Учествују:

aкадемик Часлав Оцић, рецензент,

Јелена Попадић, новинарка „Политике“,

Миленко Павлов, драмски уметник

и аутор

 

Један од најважнијих елемената српског националног интереса данас, јесте заустављање урушавања српског националног и културног идентитета. То урушавање, започето још двема великим сеобама Срба пред турским зулумом, интензивирано је пре неких сто година, на почетку Првог светског рата, Нишком, а затим и Крфском декларацијом. У њима је уместо ојачавања Краљевинe Србије, касније победнице у овом рату, за њен ратни циљ проглашено обједињавање јужнословенских народа и замена српског југословенским националним идентитетом. Једини прави разлог за такву, испоставило се рискантну, погрешну и неоствариву одлуку, била је намера да сви Срби из различитих крајева живе у једној држави. Неостварива идеја, јер се испоставило да су остали народи уједињени у новоствореној држави, као главни циљ имали стварање сопствених националних држава. Срби су ту своју нереалну идеју платили високом ценом. Судбину те идеје и крвави распад Југославије добро познајемо. По распаду, одвојени народи су отпочели фабриковање сопствених националних идентитета, на основи дистанцирања и медијске стигматизације и протеривања Срба. У таквим, често трагичним околностима, Срби из дијаспоре и у региону, пре свега, из егзистенцијалних разлога, допуштају постепено урушавање свог националног и културног идентитета, одричући се његових значајних елемента: језика и писма, националних обичаја и предања, па чак и религије. О овим и осталим питањима, која се отварају у разматрању српске историје, детаљно се говори и образлаже у књизи проф. др Владимира Првуловића „Српски национални интерес“.