Мала сала, понедељак 11. 12. у 12 сати.
Учествују: Јасна Димитријевић, бивша ученица Гимназије и управница Задужбине Илије М. Коларца, директор Гимназије Иван Ружичић и проф. др Владимир Димитријевић, професор српског језика и књижевности и приређивач књиге
Гимназија у Чачку је основана и почела са радом у јесен далеке 1837. године. Наиме, Вук Караџић је још 1832. године писао Милошу Обреновићу да би ваљало у Србији, поред Велике школе, основати још три школе и то једну у источној, једну у западној и једну у централној Србији. Тако су 1837. године и почеле са радом гимназије у Шапцу, Зајечару и Чачку. Тако је Гимназија у Чачку присутна у историји српске просвете од самог почетка модерног образовања у Србији.
Ове године, у периоду од 18. септембра до 13. октобра, Гимназија у Чачку је низом активности обележила свој велики јубилеј, 180 година од оснивања школе. У четири недеље, тј. за 20 радних дана било је 13 различитих догађаја који су имали за циљ да подсете садашњу генерацију ученика, али и јавност у Чачку и Србији на знамените ученике и професоре школе, али и да покажу да школа и сада, на почетку 21. века, и даље ствара знамените ученике. Круна ове прославе била је свечана Академија, која је одржана 13. октобра 2017. године у Дому културе у Чачку, на којој је, поред многобројних гостију, био и Њ.С. Патријарх српски, господин Иринеј, као бивши ученик школе. Том приликом Њ.С. се обратио бившим и садашњим професорима и ученицима школе и честитао овај велики јубилеј школи, Граду Чачку и читавој Србији.
Иначе, један од догађаја по коме ће бити упамћен овај јубилеј је и објављивање књиге „Кућа наше младости“. Наиме, у Гимназији у Чачку постоји редовна издавачка делатност, од 1896. се објављује годишњи Извештај, од 2005. године школски лист „Гимназион“, а 2013. смо покренули едицију „Гимназијски источници“. Ова едиција има за циљ да сачува од заборава људе и догађаје који су везани за нашу школу. Та прва књига „Птицо, довешћу те до речи“, посвећена је бившем професору школе Бошку Ћаловићу. Ова друга књига „Кућа наше младости“ говори о сећањима професора и ученика на школу која до сада нису забележена.
Директор школе,
Иван Ружичић, професор