… Сигурно је да никада нисам био Кејн, да никада нисам ни помислио, ни хтео да будем, а још мање да личим. Али од како сам сазнао за њега (не знам тачно које године, педесетих), ставио сам га у свој живот по вертикали и по хоризонтали. Учинио сам га трајно присутним у себи на неколико нивоа одређења, али најосновније упоредне линије су Кејн, Орсон Велс и ја.
… Иако је Кејн саучесник у моме животу од првог гледања, посебно од поруке филма, за мене је у сталној опрезној присутности, тако да никад нисам изненађен кад дође до извесног подстицаја да активирам компаративни канал са Кејном у потреби за трајном провером сопствених поступака и сопственог усмерења, да се јасније поставим према себи самом.
Проф. др Томислав Седмак, неуропсихијатар
