Foto: Andrijana Pajović

Izložba će biti otvorena do 15.6.2019. svakog dana od 10 do 20 sati, osim nedelje.

NEVESTIN UNUTRAŠNjI MONOLOG – FIGURALNE PREDSTAVE ŽENSKIH OBLIČJA

Postavka ljudskih figuralnih predstava, skulptura izvedenih u terakoti, kreira intimni prostor porodičnih (i ličnih) konstelacija u javnom prostoru galerije. Suprotstavljanjem ova dva pojma (intimno i javno) otvara se mogućnost preobražaja unutrašnjeg, intimnog monologa u dijalog sa publikom, što je jedan od osnovnih ciljeva. Skulpture, koncipirane na ovakav način, izraženih psiholoških stanja i nagoveštaja intrigantnih gestualnih pokreta, trebalo bi da pokrenu proces uživljavanja ili empatije kod publike, a time i određeni vid interaktivnosti. One (skulpture) se obraćaju svakome u nadi da smo svi mi osetljiva bića, sposobna na emocionalnu reakciju, sa namerom da budu prihvaćene, pridobijajući pažnju ne pomoću neopozivo racionalnog argumenta, već kroz osećanje sopstvenog ontolo- škog zapisa kojim je umetnik ispunio delo. U najširem smislu, umetnost ima za cilj da otkrije suštinu postojanja bića na ovoj planeti, ili barem da postavi pitanje o našem mestu u ovom svetu, u tom smislu ova izložba bi posredstvom umetničkih artefakata trebalo da pokrene razmišljanje o sopstvenim kapacitetima empatije prema drugome.

Unutrašnji monolog implicira celovito biće, koje kroz osnovni kanal „bivstva“ otvara svoje kanale, koji međusobno stvaraju mrežu, sastav jedne celine. Sve ovo se utiskuje u glinu i transponuje u skulpturalnu formu.

Biće, život, prošlost, sadašnjost, vreme, sećanje, uzrok, posledica, preci čine ne- vidljivu mrežu odnosa čije prisustvo intenzivno osećamo kao i poziv da im damo materijalno obličje.

Umetnik ne može ostati gluv na pozive istine; on sam određuje svoju stvaralačku istinu. Pogrešno je govoriti o umetnikovom traganju za temom. U stvari tema sazreva u njemu kao plod, i jednom počinje da zahteva izraz. To je nalik porađanju… Pes- nik nema čime da se ponosi: on ne vlada okolnostima već služi.

Andrej Tarkovski, Vajanje u vremenu

Biljana Popović diplomirala je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti 2005. g, u klasi prof. Slavoljuba Radojčića. Upisuje doktorske umetničke studije 2012, na is- tom fakultetu i odseku (doktorski umetnički projekat trenutno je u izradi), mentor – docent dr um. Olivera Parlić Karajanković.

Ostvarila je pet samostalnih izložbi, učestvovala na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, dobila dve nagrade. Učestvovala je na 33. Simpozijumu Tera (Terra) u Kikindi.

Članica je ULUS-a od 2007. g.