Slike ravnoteže
Dragan Stojkov
15 – 25. 5. 2024.
Likovna galerija
Treba duvati u svetle stvari
da bi se stvorila svetlost.
Rene Šar
Pisci teorije umetnosti uglavnom se slažu da slikari, oni najbolji, čitavog života slikaju jednu jedinstvenu sliku. Po svoj prilici Dragan Stojkov, ma koliko faza prošao u svom umetničkom bavljenju, pripada onim umetnicima koji stvaraju jedno jedino delo.
(…)
Slikarsko bavljenje Dragana Stojkova dobrim delom zasnovano je na ezoterijskim uvidima, preobražaju i promeni. Stojkovljeva umetnost jeste umetnost koja menja mišljenje, a, zapravo, uvek to mišljenje ostaje isto.
Čitav slikarski opus Dragana Stojkova razvijao se u tematskim ciklusima pri čemu je svaki ciklus nosio u sebi zametak onog sledećeg. Za Stojkova je svaki ciklus njegovog slikarskog bavljenja podrazumevao opsednutost jednim slikarskim viđenjem koje je on kasnije, kroz pomeranje evolutivnog kretanja, nadograđivao i nadopunjavao novom ikonografijom i jednom novom opsednutošću. Dakle, pojedinačni ciklusi bili su za Stojkova stepenice preko kojih se ovaj umetnik uspinjao na svom umetničkom putu do jednog slikarskog idioma koji se uspešno kreće onom opasnom ivicom između literarnog i likovnog. Ogradivši se od opšteg koncepta avangarde, Stojkov je svoje istorijske lekcije na kraju transformisao u jednu poetsku viziju koja ne trči za svojim vremenom već imponuje upućenošću na jedan poosobljen unutrašnji opsesivni svet i smisao jednog višeg reda.
(…)
Već nekoliko decenija Dragan Stojkov, jedan od najprefinjenijih naših slikara vizuelno bogati i produbljuje svoj opsesivni svet. Kroz sve to vreme ovaj umetnik propustio je kroz svoje osetljive duševne filtere najrazličitija strujanja, od hiperrealizma preko ekspresionističkih formi sve do geometrijske apstrakcije i slika kao svojevrsnih kolažnih vizuelnih eseja uspevajući da u svemu tome ostane sabran i svoj. On posvećeno obrađuje vlastiti vrt vođen jednim samoispitivanjem, samoosvetljavanjem i samosagledavanjem putem kojim se ponire u one dubine gde se otvara „školjka ega“.
Umetnost Dragana Stojkova ima pokriće duboke intimne ispovesti. Njegove palimpsestične slike previše lepe za ovaj svet stoje daleko od buke i besa svakodnevice. One su posvećeni prostori evokativnog, iracionalnog saznanja koje je u osnovi pesničko. Mudrost Dragana Stojkova jeste u tome što je pronašao vlastitu meru te najprirodniju formu i slikarski postupak za svoj temperament. Njegov samorodni slikarski svet jeste izraz tišine, sabranosti i ozarenja u vlastitom biću. To Stojkovljevo pretapanje jave i sna po logici jedne nostalgične fantazmagorije, to lirsko obasjanje koje sa njegovih slika zrači u pravcu našeg srca, ta poistovećenost sa jednim iščezlim svetom kod Stojkova ima metafizičko pokriće i unutrašnju uverljivost. Njegove slike višeslojne kontemplativnosti uvlače nas u sopstveni intimni iskustveni fundus, proširujući polje našeg vizuelnog iskustva. Sem toga Stojkovljevo slikarstvo budi onu šejkinsku nadu da slika mora ponovo postati predmet dragocen kako za onog ko je slika, tako i za onog ko je posmatra.
Dragan Jovanović Danilov (Iz teksta Teologija vedrine Dragana Stojkova)
Biografiju umetnika možete pročitati ovde.
Izložba će biti otvorena do 25. 5. 2024. radnim danima od 10 do 20, subotom od 10 do 16 časova.